Pad zarada svetskih kompanija od 15 odsto bio bi najveći pad od finansijske krize
Na svetskim berzama su cene deonica prošle nedelje pale, nakon dve nedelje rasta, jer loši ekonomski podaci i slabi kvartalni poslovni rezultati kompanija ukazuju na velike štete od korona krize.
Na Vol stritu je Dau Džons indeks prošle nedelje pao 1,9 odsto, na 23.775 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 1,3 odsto, na 2.836 bodova, a Nasdak indeks 0,2 odsto, na 8.634 boda.
Od samog početka nedelje najveća svetska berza bila je pod pritiskom jer je na američkom tržištu cena sirove nafte, po prvi put u istoriji, bila u negativnom području.
Naime, dan pre nego što su isticali ugovori sa isporukom nafte u maju, trgovci nisu imali kome prodati, ali ni gde skladištiti naftu. Stoga su nudili 37 dolara po barelu svakom trgovcu koji ga je hte preuzeti.
To je bila posledica pada potražnje za naftom jer milijarde ljudi širom sveta ostaju kod kuće zbog strogih mera za suzbijanje korona virusa. Zbog toga su rafinerije smanjile proizvodnju, pa su skladišta puna.
„Energetsko tržište nam govori da se potražnja neće vratiti tako skoro, da postoji prevelika ponuda. Pad cene barela u negativno područje najviše je tehnički problem, u skladištenju, no razlika između ponude i potražnje i dalje je velika, s obzirom da je potrošnja pala oko 30 odsto, dok je OPEC smanjio ponudu za 10 odsto“, kaže Kevin Flanagan, direktor kommpanije WisdomTree Asset Management.
Tokom nedelje cene nafte su se oporavile, no i dalje se kreću oko najnižih nivoa u 20 godina.
Očekuje se rekordan pad američkog BDP-a
Ulagače su razočarali i slabi podaci iz američke ekonomije. Doduše, prošle nedelje broj zahteva za pomoć nezaposlenima porastao je za 4,4 miliona, manje nego nedelju dana pre, ali ukupni podaci pokazuju da je u poslednjih pet nedelja bez posla ostalo više od 26 miliona Amerikanaca, čime su izbrisana sva radna mesta stvorena od finansijske krize 2008. godine.
Kevin Haset, ekonomski savetnik Bele kuće, kazao je ovih dana da bi bruto domaći proizvod (BDP) SAD-a u drugom tromesečju mogao zabeležiti rekordan pad jer su mnogi delovi ekonomije blokirani, no nije objavio detaljnije brojke.
U anketi Rojtersa analitičari, pak, procenjuju da bi najveća svetska ekonomija u prvom tromesečju mogla pasti oko 5 odsto, a u drugom znatno više, pa čak i 30 odsto.
To će zasigurno ostaviti dubok trag i na poslovanju kompanija, pa analitičari smanjuju svoje procene.
Sada u anketi Rojtersa očekuju da će zarade kompanija iz sastava S&P 500 indeksa u prvom kvartalu pasti 15 odsto u odnosu na isto lanjsko razdoblje, dok su prošle nedelje očekivali pad od 12,8 odsto.
Pad zarada od 15 odsto na godišnjem nivou bio bi najveći pad od finansijske krize, a u tekućem tromesečju pad zarada mogao bi biti i veći. Procenjuje se da bi mogle pasti i više od 30 odsto.
Ulagače je razočarala i vest da lek remdesivir američke kompanije Gilead Science u prvom ispitivanju nije poboljšao stanje pacijenata ni smanjio prisutnost patogena u krvotoku.
„Osetljivost tržišta na svaku vest o medicinskom tretmanu korona virusa pokazuje koliko očajno ulagači čekaju znakove da bi se globalna ekonomija moglo vratiti u normalu. A svaka loša vest uznemiri tržište“, kaže Tim Ghriskey, strateg kompanije Inverness Counsel.
Poslednjih nedelja su cene deonica na Vol stritu snažno porasle, zahvaljujući nadi ulagača da je širenje korona virusa blizu vrhunca, da će se uskoro olabaviti restrikcije na poslovanje kompanija i da će veliki fiskalni i monetarni podsticaji ublažiti ekonomske štete.
I na evropskim berzama su cene deonica pale tokom prošle nedelje. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,6 odsto, na 5.752 boda, dok je frankfurtski DAX skliznuo 2,7 odsto, na 10.336 bodova, a pariški CAC 2,4 odsto, na 4.393 boda.
Ekonomija Evropske unije mogla bi ove godine pasti između 5 i 10 odsto, kazao je prošle nedelje izaslanik EU za industriju Tijeri Breton.
U fokusu ulagača bili su i poslovni rezultati evropskih kompanija, koji bi mogli biti najslabiji od finansijske krize 2008. godine.
Analitičari u anketi Rojtersa procenjuju da su zarade kompanija iz sastava STOXX 600 indeksa u prvom tromesečju pale 22 odsto u odnosu na isto lanjsko razdoblje.
Izvor: Novac.hr
