Broj prijava koje su firme u Srbiji podnele za korišćenje državne pomoći pokazuje dve stvari – jednu da je podrška danas potrebna gotovo svakom privredniku i drugu da je država merama ciljala tamo gde “najviše boli”. Najnoviji podaci govore da se za deset dana na listi za pomoć našlo više od 500.000 malih i velikih privrednika.
Za manje od 24 sata, 15.000 privrednika otvorilo je namenski račun za uplatu minimalca i na taj način se prijavilo za mere. Pet dana kasnije ovaj broj se povećao na 145.570, a juče i na nepunih 170.000. Još 300 hiljada privrednika na mere je prijavljeno automatski. Dakle gotovo svi, piše Blic.
U Ministarstvu finansija su precizirali – 169.111 privrednih subjekata je izabralo banku za otvaranje namenskog računa za isplatu direktnih davanja od oko 30.000 dinara. Ostalo je još 134.857 privrednih subjekata koji imaju račun u više banaka. Poresku prijavu je podnelo 38.628 privrednih subjekata za 278.530 zaposlenih, a odloženo je ukupno 6,9 milijardi dinara obaveza za poreze i doprinose.
Iznos odloženih obaveza po osnovu akontacija za porez na dobit biće poznat 4. maja. Tada će se znati i koja tačno preduzeća od prijavljenih imaju pravo na olakšice, a nakon čega će se odmah krenuti i sa isplatom minimalca. Jer nemaju pravo svi na olakšice i uslovi postoje.
Kao vrlo poželjna mera pokazala se i odluka o zamrzavanju otplete kredita na tri meseca. Ovo je tražilo 94 odsto građana, dok je nepunih šest odsto izričito htelo da nastave sa otplatom,navodi Blic. Vrlo slično su reagovala i preduzeća. Za moratorijum se opredelilo 92,9 odsto firmi, a 7,1 odsto izjasnilo se da želi i dalje da plaća svoje obaveze.
Sa plaćanjem obaveza želele su da nastave veće kompanije.
Moratorijum koji je stupio na snagu 31. marta koristila su privredna društva, preduzetnici i građani, i to po osnovu stambenih kredita, potrošačkih i gotovinskih kredita, kreditnih kartica i pozajmica po tekućem računu. Po svim tim osnovama traženo je oko 3 miliona zastoja.
Kada je reč o kreditima za likvidnost, za samo nekoliko dana zahteve su podnela 52 privrednika. Oni su tražili nešto više od milijardu dinara. Odobrena su 25 kredita od 800 miliona i to uglavnom malim i srednjim preduzećima. Pravo na kredit ostvarilo je i pet preduzetnika.
Na spisku su preduzeća koja se bave izradom proizvoda od aluminijuma, zatim obuće, hrane, lekova, kozmetike, zatim oni koji trguju ovim proizvodima, ali i firme iz oblasti usluga, transporta, računovodstva…
Ako se nastavi dosadašnji trend apliciranja u Ministarstvu privrede veruju da će do kraja godine uspeti da dodele 24 milijarde dinara iz Fonda koje su namenjenje privrednicima.
Za kredite iz Fonda za razvoj aplicirala su preduzeća iz gotovo svih delova zemlje, od Južnobačkog okruga odnosno iz Novog Sada, preko Beograda, Raškog, Rasinskog, Nišavskog, Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga.
