Makroekonomska stabilnost i konsolidacija javnih finansija, koje je Srbija ostvarila tokom proteklih godina, nesumnjivo će olakšati ublažavanje i otklanjanje posledica pandemije virusa kovid-19, smatra Vladimir Šarić, predsednik Agencije za osiguranje depozita.
„Taj povoljan uticaj važi i za realan sektor i za građane. Ako se to ima u vidu, onda ne treba očekivati da ekonomski problemi uzrokovani pandemijom, ugroze postignutu stabilnost bankarskog sektora. Barem ne u značajnijoj meri”, kaže Šarić.
Ističe da na domaćem tržištu nema rizičnih banaka niti ranih signala o pogoršavanju finansijske pozicije banaka usled pandemije, zahvaljujući blagovremenim merama Narodne banke Srbije, prenosi Tanjug.
„Narodna banka Srbije je blagovremeno i preventivno donela niz mera koje u značajnoj meri olakšavaju finansijski položaj građana i privrede tokom vanrednog stanja. Takođe, svojim operacijama je omogućila značajnu dodatnu likvidnost bankarskom sektoru”, kaže Šarić u intervjuu za Magazin biznis.
To će, po njegovom mišljenju, likvidnim bankama omogućiti da lakše premoste nedostatak očekivanih prihoda po osnovu priliva sredstava od naplate kamata i glavnice za kredite koje su plasirali građanima i privredi.
Dodaje da su banke godinama unazad značajno ojačale adekvatnost kapitala i likvidnost, tako da su i same dobro pripremljene za eventualne neželjene izazove i scenarija.
Kada je reč o garantovanom iznosu isplate depozita klijentima banaka u visini od 50.000 evra, podseća da osigurani iznos jemči Republika Srbija i naglašava da nije moguć scenario u kome bi deponenti ostali uskraćeni za pravo na isplatu osiguranog iznosa i raspolaganje sredstvima u roku od sedam radnih dana.
Šarić ocenjuje da je sadašnji limit osiguranog pokrića depozita od 50.000 evra više nego dovoljan s obzirom na nivo prosečnog iznosa depozita u našoj zemlji, ali ne isključuje mogućnost njegovo povećanja u budućnosti.
„Budući da se domaća regulativa usaglašava sa pravnim normama EU, pre ulaska Srbije u EU, nivo osiguravajućeg pokrića će se uskladiti sa važećim nivoom pokrića u EU, što sada iznosi 100.000 evra, jer je cilj obezbediti ujednačen nivo zaštite deponenata širom Unije”.
Osigurani depoziti su, navodi, porasli 14 odsto samo u 2019. godini, pri čemu je došlo i do značajnog rasta dinarskih depozita, što je u skladu sa Strategijom dinarizacije Narodne banke Srbije.
Prema njegovim rečima, banke su 2019. godine uplatile Agenciji ukupno 104,8 miliona evra po osnovu redovne premije osiguranja depozita.
“Stope premije osiguranja nisu iste za sve, a one banke koje u svom poslovanju budu pokazivale „veći apetit” prema riziku, sa ciljem ostvarivanja većeg profita i boljeg pozicioniranja na tržištu, plaćaće ubuduće premiju osiguranja depozita po nešto većoj stopi”, poručio je Šarović.
