Vanredno stanje “uvelo” je poseban vid finansiranja, koji se odavno koristi u svetu, a u Srbiji do sada nije zaživeo. Vladina mera – kupovina korporativnih obveznica, mogla bi da promeni naše dosadašnje navike, da višak novca koliko god, jednostavno više ne stavljamo na štednju.
Šta Vlada pokušava da postigne ovom merom? Hoće li uspeti u pokušaju i šta bi to trebalo ovom merom da se promeni u privredi i tržištu? Kakvu korist građani imaju od ove mere?
Kako piše Blic, na početku, bitno je podsetiti da je uvrežena navika na ovim prostorima da, oni koji imaju “neki dinar preko”, odnosno slobodna sredstva, to stave na bankarsku štednju ili kupuju nekretnine. Dakle praksa sa viškom novca je u kategoriji takozvanih konzervativnih poslova. Stručnjaci kažu da ovakve investicione navike de fakto bilduju bankraske profite i praktično sužavaju mogućnost šireg razvoja privrede.
Država je sada usvojila, da će pod određenim uslovima kupovati korporativne obveznice. Advokat Igor Isailović pojašnjava za Blic šta su korporativne obveznice i šta sve može da promeni ova nova mera na tržištu hartija od vrednosti.
“Korporativne obveznice su dužničke hartije od vrednosti koje kompanije izdaju odnosno, emituju u cilju prikupljanja finansijskih sredstava od investitora. Vlada je 10. aprila donela Uredbu kojom se pojednostavljuje I pojefinjuje postupak izdavanja korporativnih obveznica, koje mogu biti obične i zamenjive. Obične korporativne obveznice koje se inače emituju na tržištu hartija od vrednosti (dozvolu za emisiju izdaje Komisija za hartije od vrednosti), daju pravo da se povrati uloženo i plus zaradi određeni iznos u vidu fiksne ili varijabilne kamate. Pojednostavljeno rečeno one su samo mehanizam za prikupljanje finansijskih sredstava – aktiviranjem privatnog kapitala u privatni sektor (cash flow)”, kaže Isailović.
Analizirajući naše tržište on dodaje da je u poslednje vreme sve više investitora koji razmatraju sve moguće opcije da njihov kapital stvori neku novu vrednost iz koje bi investitori dobili što više profita.
“Da li će kupiti korporativne obveznice jednog ili drugog privrednog društva ili svoja sredstva uložiti na neki od konzervativnih načina plasiranja sredstava pre svega zavisi od rejtinga obveznica. Što je bolji kreditni rejting izdavaoca, to je bolji rejting obveznice, a rizik investitora manji”, pojašnjava naš sagovornik.
On međutim, ističe da je pravo pitanje koja će pravila država propisati prilikom kupovine korporativnih obveznica, koji će uslovi biti.
“Da li će jedan od uslova biti da je društvo bilo stalno solventno, da li redovno plaća fiskalne obaveze, plate zaposlenih i slično. Ukoliko to bude slučaj to će biti po prvi put da država nagrađuje na pravi način uzorne i odgovorne privrednike”, ističe Isailović.
On smatra da će državna kupovina korporativnih obveznica biti podsticaj za privredu, ali i da će se građani novac početi da ulažu u poslove a ne samo bankarske štednje.
“Privreda će de fakto sredstvima iz budžeta biti podstaknuta na rast i razvoj a rast i razvoj sa takvim partnerom jeste siguran. Smatram da će kupovina korporativnih obveznica koju je država najavila biti samo zamajac za razvoj tržišta hartija od vrednosti kao i u svim razvijenim demokratijama te da će građani umesto tradiocinalne štednje za mizerne kamatne stope, ali i pravna lica koja imaju višak slobodnih sredstava svoja sredstva ulagati u kupovinu korporativnih obveznica te imati daleko veći interes od bankraskih kamata”, ističe advokat Isailović.
Sam postupak odobravanja kredita, efikasnost bankarskih službenika da ne kažemo komplikovan proces kreditiranja, cena koštanja, mesečni anuiteti dospelosti kredita, obezbeđenje izvršenja kredita (hipoteke i ostali kolaterali) a posebno brojna prava banaka koja se često postavljaju kao vlasnici kapitala a ne kreditori jesu razlog zbog čega se privrednici sve ređe odlučuju za kreditiranje, kaže Isailović.
Napominje da je finansiranje putem izdavanja obveznica daleko jednostavniji proces, osim toga obaveze ne dospevaju svakog meseca već na kraju roka koji je određen prospektom. To daje snagu privredniku da sva sredstva koristi u čitavom periodu i tako stvara dodatu vrednost.
Samo zamenjive obveznice kao pravni termin sui generis daju pravo imaocu da pod određenim uslovima konvertuje svoja prava iz obveznice u capital – pojašnjava Isailović.
Isailović kaže da je ovaj vid državnog intervencionizma do sada bio nezamisliv imajući u vidu zabranu državne pomoći (tzv state aid) kako od strane MMF-a tako i od strane evropske komisije ali i ostalih relevatnih finansijskih faktora.
“Pratio sam retoriku izvršne vlasti i shvatio da su ove stege kada je u pitanju state aid usled pandemije ozbiljno popustile. Pratio sam i uporedna zakonodavstva (zakonodavstva u ostalim pre svega susednim zemljama) i mogu vam reći da sam veoma pozitivno iznenađen kako je izvršna vlast kod nas jedina prepoznala ovu mogućnost pomoći privrede. Ja sam uveren da će ova mogućnost finansiranja ostaviti najdublji trag jer daje super gorivo privredi ne samo da se oporavi vec nastavi duplo brže da raste nego što je do sada to bio slučaj, a ni do sada nije imala čega da se stidi”, zaključuje Isailović.
