Juče smo se zbog korone i duga zadužili za 29 milijarde i sve to moramo da vratimo 22. aprila 2021.
Srbija se 14. aprila zadužila za tačno 29,3 milijarde dinara. Emitovala je državne hartije i za finansijske potrebe htela da se zaduži za 35 milijardi. Kupaca za sve zapise nije, međutim bilo, i prikupljeno je 84 odsto planiranih sredstava. Sve što smo prikupili moraćemo da vratimo 22. aprila naredne godine.
Svrha zaduženja prilično je jasna – finansiranje budžetskog deficita, refinansiranje dospelih obaveza po osnovu javnog duga i obezbeđivanje sredstava za za sprovođenje ekonomskih mera za ublažavanje posledica korone, prenosi Blic.
Stope prinosa kretale su se u rasponu od 1,5 do 1,8 procenata. Na aukciji je bilo šest učesnika, koji su dali ukupno devet ponuda. Među njima je bilo 5 banaka, dva pravna lica i dva kastodi klijenta.
Ekonomista Jurij Bajec smatra da je država postupila realno izlaskom na domaće tržište kapitala, jer “mora da prikupi velike pare da finansira svoje redovne obaveze”, poput dela javnog duga koji stiže na naplatu ove godine. Uz to, ekonomski program podrške privredi pogođenoj korona virusom takođe ima svoju cenu.
“Kamatna stopa je prihvatljiva i državne obveznice su naišle na odgovarajuću reakciju na domaćem tržištu kapitala, koje je kod nas, inače, prilično plitko. U principu, samo poslovne banke imaju tu mogućnost da učestvuju u većoj meri, a to pokazuje i statistika Uprave za javni dug da je čak pet od devet ponuda stiglo iz bankarskog sektora”, objašnjava Bajec u razgovoru za “Blic Biznis” i dodaje da su banke verovatno odlučile da plasiraju svoj trenutno slobodni kapital u državne hartije od vrednosti.
Sagovornik portala ocenjuje da je jako dobro što je država uspela kroz ove dinarske obveznice da pribavi jedan značajan deo potrebnih sredstava, za pokrivanje dinarskih obaveza, ali napominje da time nije završen ceo proces finansiranja države i da ćemo morati još da se zadužujemo.
“Veći problem predstavljaće zaduživanje na međunarodnom tržištu kapitala, na kome nije više tako povoljna situacija kao do skoro”, zaključuje Jurij Bajec.
