Savić: Mere će samo veštački smanjiti stopu nezaposlenosti

Eksplozija nezaposlenosti – to je opis kojem ovih dana pribegava nemali broj stručnjaka dok komentariše sve lošiju privrednu situaciju zbog širenja kovida 19, posebno zato što se procenjuje da će baš zbog toga u svetu biti otpušteno i do 225 miliona ljudi.

Ipak, u Srbiji su prognoze nešto optimističnije. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, uveren je da će primenom novih ekonomskih mera biti izbegnuto masovno otpuštanje radnika u zemlji. Nedavno je kazao da očekuje da po završetku krize izazvane virusom korona stopa nezaposlenosti neće biti viša nego što je prosečna stopa nezaposlenosti u zemljama Evropske unije. Dodao je i da će nam biti „za nijansu lakše nego u drugim zemljama”.

Ekonomisti smatraju da je novi paket mera privredi odlično dizajniran, pogotovo onaj deo koji se odnosi na isplatu tri minimalca, odlaganja plaćanja poreza i doprinosa… Ali, kako za Politiku ističe Ljubodrag Savić, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ako privrednici ne uspeju u roku od ta tri meseca da povrate svoj biznis, ništa im državna pomoć neće značiti za dalji razvoj pošto njihov biznis umnogome zavisi i od globalnih kretanja, čiji su lanci već pokidani.

“Ako stopu nezaposlenosti budemo merili u prvih mesec ili dva, ona će, moguće je, biti niža, jer će nove ekonomske mere samo veštački zaustaviti rast nezaposlenosti u prvo vreme. Preduzeća će to iskoristiti da bi samo uzela vazduh i ostala iznad površine vode, pre nego da bi promenila način poslovanja i razmislila šta moraju dalje da čine. Pitanje je i šta će se u našoj privredi dešavati posle isteka ta tri meseca. Ne delim optimizam nekih kolega, nego očekujem da ćemo se načekati kada je rast BDP-a u pitanju, što će biti jedan od razloga i za rast nezaposlenosti”, objašnjava Savić.

Drugi razlog za povećanje stope nezaposlenosti Savić vidi u povratku oko 400.000 ljudi koji su u zemljama u okruženju donedavno radili najjednostavnije poslove.

“Svi ti ljudi znaju da Evropu i svet čeka jedan težak period u kojem će biti od 40 do 225 miliona otpuštenih ljudi. Jedan broj naših građana uspeće da se vrati odakle je došao, ali je moja procena da većina ipak neće to moći da uradi, bar ne čim prestane epidemija. Zbog toga će se okrenuti našem birou rada, a to su, između ostalog, upravo oni građani koji su pomogli da u Srbiji opadne stopa nezaposlenosti kada su svojevremeno otišli van granica zemlje da rade”, podseća Savić.

Jedan od ne manje važnih razloga koji će uticati na povećanje nezaposlenosti u Srbiji jesu i strani investitori, dosad viđeni kao generator rasta zaposlenosti.

“Primera radi, u kompaniji „Lir” u Srbiji radnici u ovom trenutku ne rade, već su na odmoru iz 2019, a posle toga poslodavac planira da im izda odmor i za tekuću godinu. Postavlja se pitanje kada će početi da rade. Odgovor je jednostavan: kad počne da radi nemačka privreda, a to se još ne zna”, ističe Savić.

Zbog svega toga, profesor Ekonomskog fakulteta smatra da se ekonomska kriza kod nas previše potcenjuje.

“Većina misli da će sve ovo da prođe ako se samo malo pritajimo, ali bi ipak trebalo da se zna da će mnogi privrednici u tom međuvremenu prestati da postoje, pogotovo mala i srednja preduzeća koja žive od meseca do meseca, jer su njihove rezerve male. Tako će se zapravo stvoriti lančana reakcija, jer od neke manje firme zavisi neka druga koja uzima na primer robu od njih… A sve te firme nisu „Fijat” koji sebi može da dozvoli luksuz da ne radi pola godine”, zaključuje Ljubodrag Savić.