Evropska investiciona banka najavljenim paketom pomoći pokušava da, kroz ubrzavanje i skraćivanje procedura za dobijanje novca, ublaži posledice širenja virusa korona i obezbedi podizanje nivoa privrednog rasta i zadržavanje radnih mesta. Ovo u razgovoru za “Novosti” kaže koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, ističući da su u Evropskoj uniji svesni da će oporavak biti veoma spor.
Grupa EIB pripremila je paket finansijske podrške, u iznosu od 5,2 milijarde evra, za države izvan EU. Zapadnom Balkanu namenjeno je 700 miliona evra, a od toga značajan deo je namenjen Srbiji, kao najvećoj zemlji u regionu.
“Što se tiče sredstava koja će ići u privredu, bilo bi dobro da pretežno budu opredeljena za mala i srednja preduzeća koja imaju potencijal rasta, ona koja mogu da razvijaju proizvode i usluge za inostrana tržišta. Značajno bi bilo da novac ide preko nekih banaka koje bi imale manje restriktivnu politiku podele sredstava, nego što je to sada slučaj. One su bile veoma rigorozne kada su u pitanju garancije”, objašnjava Rajić.
On ističe da je veliki problem u našoj zemlji da, čak i kada se pojave finansijske institucije koje daju novac, banke traže značajne kolaterale i tu nastaje problem jer mnoge firme nemaju čime da garantuju.
“Veoma bi pomoglo kada bi država mogla da napravi neku vrstu garantnog fonda da kompanije mogu da povuku taj novac koji dolazi preko EIB, ali i drugih institucija, da se rizik banaka smanji i da se taj novac bolje iskoristi. Ima mnogo malih preduzeća kojima su sredstva neophodna i imaju dobre poslovne ideje, ali kako ne mogu da garantuju, veoma teško dolaze do kapitala. Taj novac bi im pomogao da brže rastu, ovako oni sporo napreduju, a to usporava i rast cele nacionalne ekonomije”, predlaže Rajić.
Zbog toga, kako kaže, zavisimo od toga koji će investitori da nam dođu i kolika je njihova proizvodnja. On konstatuje da je zato dobro dati injekciju malim i srednjim preduzećima, jer ona mogu mnogo brže da se oporave nego velike kompanije koje su vezane za različita tržišta i situacije u pojedinačnim zemljama.
Rajić ističe da su u EU svesni da će oporavak privrede od posledica izazvanih širenjem virusa korona biti spor, jer će svaka zemlja brinuti o svojoj situaciji, još će biti karantina i rigoroznih pravila za putovanja. U najboljem slučaju, kako kaže, projekcije pokazuju da će se epidemija stišati do početka juna, a da privrednog oživljavanja neće biti pre oktobra ili novembra, a prema pesimističnijem scenariju, on sledi tek posle januara ili februara naredne godine.
“Naša država jeste sada uskočila da pomogne tri meseca, ali ona ne može dugoročno da finansira radna mesta. Zato sada EU pokušava da što brže dopremi novac da bi se posledice što manje osetile i privredna aktivnost oživela”, navodi Rajić.
Dodaje da je u Srbiji, kao i u nekim drugim zemljama u okruženju, problem što se novac koji dolazi od finansijskih institucija slabo koristi.
“Mi više od 50 odsto tih sredstava ne iskoristimo”, objašnjava Rajić.
“Razlog je što nemamo dovoljno kvalifikovanih timova koji mogu da pripreme projekte da bi novac brže došao. Kada bismo ga iskoristili, na godišnjem nivou bismo imali još za nekoliko procenata veći rast BDP”, zaključio je Dragoljub Rajić.
