Mala i srednja preduzeća su stub privrede u zemlji, ali i njen najosetljiviji sektor. U jeku aktuelne krize izazvane koronavirusom dodatno su pogođena. Njihov najveći zadatak je da se prilagode uslovima krize, a na nama je da im pomognemo. Zato smo za taj segment domaće privrede pokrenuli različite programe, koji pored ostalog, treba da pomognu i olakšaju put do odobrenja bankarskog kredita. O čemu se tačno radi, za Bankar.rs detaljno je objasnila Dragana Stanojević, direktor USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.
Nedavno ste pokrenuli platformu za pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima za dobijanje bankarskog kredita. O čemu se tačno radi?
Srbija je izrazito bankocentrično tržište i za mala i srednja preduzeća u našoj zemlji banke su gotovo jedini eksterni, institucionalni izvor za finansiranje biznisa. USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj posvećen je poboljšanju pristupa izvorima finansiranja za MSP sektor u zemlji, a posebno za unapređenje odnosa između banaka i ovog sektora. Jedan od naših ciljeva je pomoć da se proširi obim i dostupnost bankarskih prozvoda namenjenih malim biznisima. Želimo da pomognemo da se komunikacija i razumevanje između dve strane u ovom procesu poboljša, poveća kreditiranje malog i srednjeg biznisa i, ne manje važno, unapredi finansijska pismenost donosilaca odluka u firmama iz MSP sektora.
Prošlog meseca pokrenuli smo platformu “dobarzabanku”, koja omogućava vlasnicima malih i srednjih preduzeća, preduzetnicima i donosiocima odluka u ovim firmama, da samostalno urade procenu svoje kreditne sposobnosti i tako se što bolje pripreme za odlazak u banku i podnošenje zahteva za dobijanje kredita. Na ovaj način, a pre odlaska u banku, preduzetnici mogu da saznaju da li imaju šanse da dobiju kredit i ako nemaju, šta treba da urade da poboljšaju kreditnu sposobnost svoje firme. Platforma se nalazi na sajtu dobarzabanku.rs i njeno korišćenje je besplatno.
Iako, barem do početka krize zbog koronavirusa, krediti nikada nisu bili jeftiniji i dostupniji, čini se da malim i srednjim preduzećima nije bilo lako da dođu do kredita. Zbog čega? Da li je problem u bankama ili pak nedovoljnoj spremnosti preduzeća prilikom apliciranja za kredite?
Prilikom razvoja platforme u saradnji sa partnerima iz “Peterhof Consalting” analizirali smo odnose između dve strane i ustanovili da iako banke prepoznaju nezamenljiv značaj koji mala i srednja preduzeća imaju u strukturi privrede, u nemalom broju slučajeva krediti ne budu odobreni. Izazovi postoje, kako na strani ponude, tj.banke, tako i na strani tražnje, odnosno preduzeća. Kao i u svakom odnosu obe strane moraju da se prilagode.
Banke prilagođavaju svoje programe i razvijaju nove pristupe, poput programa Erste banke “Korak po korak”, koja uz podršku USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, sprovodi kreditni program podrške početnicima, socijalnim preduzećima i organizacijama civilnog društva.
Preduzeća ne uspevaju da dobiju kredit jer banke procenjuju da nisu spremna za to. Dešava se da finansijske i druge performanse preduzeća ne odgovaraju iznosu ili vrsti kredita za koji apliciraju.
S druge strane, iako imaju adekvatan bonitet, firme često ne umeju da predstave svoj poslovni model ili ne dostavljaju sve podatke koje im banka traži. Sve ovo proizilazi iz nedovoljne pripremljenosti preduzetnika za proces odobrenja kredita, kao i iz nedostatka finansijskih znanja, neophodnih da se razumeju i ispoštuju zahtevi banke.
Za koju vrstu kredita mala i srednja preduzeća najčešće apliciraju i da li je u tom problem? Šta biste im vi preporučili?
Najviše zahteva podnosi se za kratkoročne poslovne kredite, a naše analize pokazuju da baš zbog nedostatka finansijske pismenosti i nedakvatne spremnosti vrsta kredita koji se traži ne odgovara realnoj finansijskom stanju preduzeća. Prema podacima Ankete „1.000 preduzeća“, koju tradicionalno sprovodi USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, u poslednjih 12 meseci, svaka peta pozajmica za finansiranje poslovanja (21 odsto) bila je kratkoročni poslovni kredit u banci, dok se osam odsto pozajmica odnosilo na poslovne, investicione kredite u bankama.
Preporuka je da se korišćenjem platforme dobarzabanku.rs sagleda realno stanje preduzeća, korišćenjem alata za samostalnu procenu kreditne sposobnosti. Na taj način, vlasnik firme će steći uvid da li je spreman za podnošenje kreditnog zahteva ili ne.
Dodatno, naša platforma pomaže preduzetnicima da bolje razumeju bankarske procedure i zahteve, nauče više o svemu što je važno tokom svih faza kreditne aplikacije. Ona sadrži edukativni deo, u kome preko video materijala pomažemo firmama da nauče i saznaju više o koracima u procesu apliciranja za bankarski kredit. Edukativni program ima dva kursa. Prvi je posvećen proceni kapaciteta preduzeća da aplicira za kreditna sredstva, a drugi upoznaje korisnike sa osnovnim elementima različitih faza procesa kreditne aplikacije.
Imajući u vidu aktuelnu situaciju i izazove sa kojima se suočava privreda u vanrednom stanju, šta su prioriteti malih i srednjih preduzeća i da li je li već sada momenat da njihovi vlasnici počnu da razmišljaju o bankarskim kreditima?
Vanredno stanje nameće prioritete poput obezbeđivanja likvidnosti preduzeća, očuvanja radnih mesta i pre svega saniranja urgentnih posledica poslovanja u krizi, ako je to moguće. Svakako je sada na vrhu liste prioriteta očuvanje zdravlja, kako samih vlasnika, tako i zaposlenih, na kojima realno počiva snaga velikog broja kompanija. Smatram da i pored toga, kriza donosi i neke nove mogućnosti i prilike, a jedna od njih jeste upravo priprema za vreme nakon krize. U sklopu te pripreme, na vreme bi trebalo razmatrati sve opcije za nastavak poslovanja i eventualni oporavak, uključujuči i razmišljanje o uzimanju bankarskog kredita. Korišćenje platforme “dobarzabanku” pomaže u tome i može da pruži odgovore na pitanja koja preduzetnici često postavljaju “Kako banka da me razume?”, “Zašto mi ne daju kredit, kada ću ga sigurno otplatiti” i sl.
Kako će prema vašoj oceni izgledati period koji sledi nakon vanredne situacije zbog koronavirusa? S kojim ćemo se poteškoćama najpre susreti?
Kroz ovakav globalni šok kakav je pandemija koronavirusa svet nije nikada pre prošao, pa zato nisam sigurna da bilo ko može danas dati validnu ocenu, ne samo u pogledu trajanja ove situacije, nego i u vezi sa posledicama koje ostavlja i očekivanjima za budućnost. Verujem da će nam biti potrebno vreme da se suočimo sa posledicama i prilagodimo se situaciji koja će, i nakon zvaničnog završetka pandemije, itekako uticati na svakodnevnicu. U poslovnom svetu na najvećem udaru su mala i srednja preduzeća, a njihove teškoće utiču na samu srž njihovog i postojanja i poslovanja. Veština prilagodjavanja mnogima će odrediti sudbinu u narednim mesecima.
Posledice ove krize još su nesagledive. Mi na USAID-ovom Projektu saradnje za ekonomski razvoj ostajemo posvećeni pružanju pomoći malim i srednjim preduzećima u ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa. Mnogi mali biznisi su u teškoj finansijskoj situaciji, a na nama je da im pomognemo da svoje modele poslovanja u najvećoj mogućoj meri prilagode “novoj” stvarnosti i pokušaju da izbegnu nesolventnost i pripreme se za rast nakon krize. Sarađujemo sa našim partnerima u elektronskoj trgovini, pristupu izvorima finansiranja, inspekcijskom nadzoru i poreskoj procedure, kako bismo pomogli u pronalaženju adekvatnih rešenja.
Vreme pred nama je teško i izazovno, a najbolji savet koji danas možemo dati jeste da su saradnje, deljenje znanja i resursa i solidarnost sada još potrebniji i da će od naše volje i sposobnosti da se ponašamo i razvijamo u skladu sa njima opredeliti brzinu našeg ekonomskog i društvenog oporavka.
(Bankar.rs)
