Srpski dužnici očito su jedva dočekali da se ratosiljaju otplate dugovanje, pa su brže bolje širom rarišenih ruku prigrili mogućnost moratorijuma na kredite. Tako je čak oko 90 odsto dužnika prihvatilo mogućnost da naredna tri meseca ne plaćaju rate svojih kreditnih zaduženja, dok je tek oko 10 odsto njih ili nešto manje od toga izrazilo želju da nastavi da uredno otplaćuje svoje obaveze.
Stručnjaci za Bankar.rs poručuju da ih ova situacija nimalo ne iznenađuje, imajući u vidu generalno nezavidnu materijalnu situaciju naših građana i činjenicu da većina živi od plate do plate.
Naime, kako su za Bankar.rs naveli u Komercijalnoj banci, tek oko 12 odsto njihovih klijenata ne želi moratorijum.
“Klijenti su imali rok da se izjasne za ili protiv uvođenja moratorijuma za kredite koji dospevaju pre 30. marta. Onima koji se nisu izjasnili, automatski je, po Uredbi, prihvaćen moratorijum. Od ukupno 122.000 klijenata iz kategorije fizička lica i poljoprivreda, 15.171 klijent se opredelio da neće moratorijum, što je oko 12,4 %, a 958 je tražilo primenu ranijeg moratorijuma”, naveli su za naš portal u Komercijalnoj banci.
Istakli su da će ta banka prihvatati i sva naknadna izjašnjenja klijenata o neprihvatanju moratorijuma.
“Takvi zahtevi i dalje pristižu, pošto je određeni broj klijenata odreagovao tek kada je primetio da im nije skinuta rata kredita. Takođe, klijent ima mogućnost da prihvati moratorijum i naknadno, sve dok traje vanredno stanje”, napomenuli su u Komercijalnoj banci.
U Erste banci su naveli za Bankar.rs da je ponudu za zastoj u otplati kreditnih zaduženja prihvatilo oko 90 odsto njihovih klijenata.
“Klijenti koji su fizička lica najčešće su odlagali otplatu gotovinskih kredita, zatim dozvoljenih prekoračenja i kreditnih kartica, a u najmanjoj meri stambenih kredita”, precizirali su u Erste banci.
Ekonomista Miroslav Zdravković ocenjuje da je ovakvo stanje bilo sasvim očekivano.
“Bilo je očekivano da većina prihvati zastoj u otplati dugovanja jer oko 10 odsto građana ima platu više od 100.000 dinara mesečno i ne brine za svoj posao (menadžeri, bankari, radnici u velikim preduzećima poput Telekoma, EPS-a… Ostalih 90 odsto pak ima strah od ostanka bez posla, smanjivanja tekućih primanja, uopšte od neizvesnosti”, smatra Zdravković.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku, ekonomista Miladin Kovačević, takođe smatra da je reakcija klijenata apsolutno očekivana.
“Razlog je taj što većina ljudi na taj način olakšava sebi u ovom vanrednom periodu, obezbeđuju određenu likvidnost kako bi očuvali poslovanje firme, odnosno kućni budžet. Onih drugih 10 odsto su pak verovatno situirani i, po pitanju privrede, u pitanju su veće firme sa velikim rezervama pa ne žele da odlažu sebi otplatu duga jer su u komotnoj situaciji. Taj odnos je sasvim očekivan, iako verujem da je veća proporcija onih koji bi mogli da ispunjavaju obaveze, ali tu su očekivanja koja su sada povezana sa strahom. Da je manje straha, bilo bi i više onih koji bi nastavili sa otplatom dugovanja”, objasnio je Kovačević za Bankar.rs.
(Bankar.rs)
