Direktor Beogradske berze: Izvesno je jedino da je kriza globalna, a štete ogromne

“Beogradska berza je doživela krah tokom krize 2008. godine i tek tokom 2019. godine konačno smo počeli da ubiremo plodove mukotrpnog rada usmerenog ka ključnim pitanjima razvoja tržišta kapitala, uključujući i rast svesti ključnih stejkholdera, i u privatnom i u državnom sektoru, o značaju, potencijalu i snazi tržišta kapitala u građenju bogatijeg i zdravijeg društva. U komunikaciji i sa jednima i sa drugima tokom trajanja aktuelne krize, slobodan sam da zaključim da je ta svest na još višem nivou”, kaže direktor Beogradske berze Siniša Krneta.

“Znam da će biti teško, verovatno teže nego ikad, ali mnogo toga danas upućuje na zaključak da će tržište kapitala konačno biti uvršteno visoko na listu medikamenata naše ekonomije, ali i društva u celini”, optimističan je Krneta.

Za to ima i (delimičnog) razloga, s obzirom na to da su poslednjih dana indeksi ponovo uzleteli nakon sunovrata od početka krize, mada je investiciona aktivnost ostala mala.

On kaže da nema ništa neuobičajeno u tome što su berzanski indeksi prvo pali pa skočili, kao i da su šokovi u ekonomiji praćeni nebrojenim nepoznanicama.

“Izvesno je jedino da je kriza globalna, a štete ogromne, u svakom smislu. Svaka nova vest kreira inflaciju novog talasa pesimizma, koji tek povremeno biva korigovan u smislu prethodnog intenziteta reakcije. Odatle, potpuno je očekivano i razumljivo da tržišta kapitala budu izrazito volatilna u vremenu snažne krize”, dodaje on.

Krneta kaže da je Beogradska berza organizaciono veoma strogo ustrojena.

“Reakcija tržišta je druga strana medalje. I bez aktuelne krize, tržište hartija od vrednosti kojim upravlja Beogradska berza je najmanje poslednjih 13 godina u permanentnoj krizi, pre svega zbog nedostatka kvalitetnog tržišnog materijala koji bi tržišno bio interesantan investitorima. U ovakvim okolnostima, tržište reaguje na istovetan način kao i druga tržišta kapitala, najčešće odloženo. Kada je reč o intenzitetu reakcije, treba razumeti da nelikvidna tržišta kapitala po definiciji reaguju burnije, s obzirom na razređenost njihove dubine, te su otuda poniranja mnogo dublja. Ovoga puta, na našem nelikvidnom tržištu tog dubljeg-od-prosečnog poniranja nema, što će se detaljnije analizirati”, objašnjava direktor Beogradske berze.

Kako kaže, Srbiji na berzi nedostaju velika javna preduzeća i dodaje da Berza ima automatske mehanizme koji se aktiviraju u kriznim situacijama.

“Ti mehanizmi nisu naš izum, ali smo veoma ponosni što smo u uslovima izrazito dugog nepovoljnog ambijenta za rad tržišta kapitala u Srbiji, uspeli da ih implementiramo i na Beogradskoj berzi. Koliko pomažu, najbolje je ustanoviti pregledom intenziteta dnevnih oscilacija našeg vodećeg indeksa od početka kriznog perioda”, kaže on.

Dodaje i da se investitori, između ostalih kriterijuma, dele i prema apetitu ka preuzimanju rizika. Odatle, na tržištu će ih uvek biti. Zbog toga je tržište per se, jedna veoma zdrava okolnost u svakom društvu.

Takođe navodi da je velika razlika između krize iz 2008. kao i ove sada.

“Generalno, ogromna je razlika između tih dveju kriza. Ona iz 2008. godine, došla je iz finansijskog sektora i dohvat koncentirčnih krugova iz epicentra te krize bio je saglediv i, po mom sudu, ni približno uporediv sa razmerama ove krize. Ovde je teško identifikovati industrijski sektor koji neće biti značajno oštećen. Čak i proizvodnja specifične medicinske opreme koja u ovom vremenu beleži uspon, doći će na svoj red usled ove krize”, kaže Krneta.

“Za Beogradsku berzu je, ipak, kriza iz 2008. godine majka svih kriza, barem mi tako sada deluje. Naime, tada su ogoljeni svi prividi o temeljima izgradnje tržišta kapitala koji su bili veoma široko raspostranjeni, čak i u stručnoj javnosti. Te 2008. godine, kriza srpskog tržišta kapitala je dijagnostikovana i ona traje do danas”, zaključuje Krneta.

Izvor: SrbijaDanas /Blic