Masovni povratak radnika sa Zapada koji su ostali bez posla u jeku pandemije za države na Balkanu znači i manje doznaka ubuduće. Koliki je to udar zavisi od toga koliko će kriza potrajati, piše Dojče vele.
Stotine hiljada građana Srbije, ali i BiH i Hrvatske, poslednjih nedelja su se vratili u svoje zemlje. Iako preciznih podataka još nema, prema ličnim svedočanstvima može se zaključiti da je veliki broj njih u zapadnoj Evropi ostao bez posla, jer su radili uz nesigurne ugovore ili na crno. Kriza ih je ostavila bez posla i pitanje je koliko će to potrajati.
Vlasti u regionu bave se hitnim merama koje bi trebalo da ublaže ekonomske posledice pandemije i kao da se još ne razmišlja šta znači masovni povratak nezaposlenih iz inostranstva.
Nije problem samo u činjenici da će se povećati broj nezaposlenih, nego bi i količina doznaka iz inostranstva – novca koji gastarbajteri šalju rodbini ili prijateljima – mogla da se značajno smanji.
Srpski građani poslednjih godina u otadžbinu šalju između tri i četiri milijarde evra godišnje, što čini oko 10 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda (BDP). U susedstvu su procenti takođe značajni, oko 6,6 odsto u Hrvatskoj, odnosno izmedu 11 i 13 odsto u BiH.