Mali obećava rast penzija 55 odsto – stručnjaci zbunjeni računicom

Ministar finansija Siniša Mali tokom gostovanja na RTS-u izjavio je da će ukupan rast penzija od 2022. do kraja 2023. godine iznositi više od 55 odsto. Takođe, da su pomenuta uvećanja viša od inflacije. Da li to znači da će najstariji sugrađani sada živeti bolje, ili će rast cena ipak pojesti njihova primanja?

Podaci PIO fonda govore da je prosečan iznos penzije u maju 2023. godine bio 37.821 dinara, a dve godine ranije 29.391 dinar, što je uvećanje za oko 29 odsto.

Prema poslednjoj statistici, prosečna neto plata u Srbiji u aprilu iznosila je 83.812 a prosečna penzija istog meseca 37.807 dinara, što je za 55 odsto manje.

Uzimajući u obzir prethodne godine, u maju 2021. prosečna zarada iznosila je 65.025, a prosečna penzija 29.377 dinara.

Godinu dana ranije, za isti mesec prosečna penzija bila je 27.759 dok je prosečna plata iznosila 58.892 dinara. Takođe, 2019. godine prosečna penzija bila je 26.343 naspram neto prosečne plate od 55.380 dinara.

Ovaj trend pokazuje nam da se prosečna penzija u prethodnim godinama kretala na manje od 50 odsto prosečne plate, a da je to slučaj i danas.

S tim u vezi, Goran Radosavljević, profesor na fakultetu FEFA, napominje da je zarad stvaranja prave slike o tome koliko je povećanje realno i osetno, neophodno pogledati brojeve iz prethodnih godina.

„Vlast kada govori o povećanjima ili bilo čemu što je po njih pozitivno, u obzir uzima samo kratak vremenski period. Šira slika se izostavlja, iako je u jednom momentu prosečna penzija pala na decenijski najniži nivo u odnosu na prosečnu platu. Povećanja treba da se sprovedu tako da penzije sustignu 50 odsto prosečne plate, koliko su u prethodnih 20 godina i iznosile. Ako penzija gubi u odnosu na prosečnu platu u prethodnom periodu, moguće je da će u ove dve godine to tek sustići“, objašnjava Radosavljević.

Naš sagovornik ističe da je praćenje perioda od pet-šest godina unazad relevantniji pokazatelj nego poređenje tekuće i prethodne godine, ali i da se brojevi ne mogu posmatrati apsolutno kada je reč o penzionerima, jer inflacija za proizvode koje oni kupuju – nije jednaka godišnjoj.

„Kumulativna inflacija u prethodne dve godine i do kraja tekuće biće preko 50 odsto. Ako bi se gledala samo inflacija hrane i energenata – onoga na šta penzioneri najviše troše novac – ona je i viša od toga. Sa pomenutim usklađivenjem penzija eventualno će se doći na nulu, ali penzioneri neće živeti bolje. Da je standard povećan o tome nema govora. Ako je sad rast penzija oko 27-28 odsto, ne znam kako će on dostići više od 55 do kraja godine. Jedino da se udvostruči“, kaže Radosavljević.

Naime, u praksi prosečna penzija ne predstavlja pravi prikaz stanja. Veliki broj starije populacije prima minimalne penzije koje su znatno niže od prosečne.

U Srbiji od 1.650.000 penzionera čak 900.000 njih ima niža primanja od prosečne penzije, dok najvišu penziju prima 11.000 ljudi.

Iako se rast plata i penzija čini većim u odnosu na postotak inflacije, neophodno je osvrnuti se na to šta penzioneri i ostali građani najviše pazare.

Uprkos rastu plata i penzija, cene većine proizvoda koje stanovnici Srbije kupuju u prodavnicama, rastu brže nego primanja.

Prema istraživanju nedeljnika NIN, plate i penzije su za dve godine porasle za oko 28 odsto, dok je korpa sa sto najprodavanijih proizvoda u jednom trgovinskom lancu poskupela za više od 48 odsto.

Takođe, da su cene hrane u poslednja 24 meseca povećane za 16,2, a zatim za još 24,5 odsto, što je ukupno 44,7 odsto.

Podsećamo, međugodišnja inflacija u junu 2023. godine iznosila je 13,7 odsto, a u junu 2022. godine skoro 12 odsto.

Izvor: Danas