Fič Rejtings revidirao izglede za bankarski sektor zemalja Centralne i Istočne Evrope – Bankar.rs
ANALIZEBANKESVE VESTI

Fič Rejtings revidirao izglede za bankarski sektor zemalja Centralne i Istočne Evrope

Fič Rejtings saopštio je u ponedeljak kako je na negativne promenio izglede za bankarski sektor koji pokriva tržišta u regiji Centralne i Istočne Evrope (CEE), uključujući Bugarsku, Hrvatsku, Rumuniju i Sloveniju, zbog pandemije virusa korona.

Ekonomski pritisci proizašli iz širenja virusa korona kreditno su negativni za banke centralne i istočne Evrope i mogli bi dovesti do negativnih rejting akcija, naveo je Fič u saopštenju, dodajući da će se taj pritisak pretvoriti u negativno ocenjivanje u zavisnosti od dostupnosti podrške od matičnih banaka.

Niže kamate i, u nekim jurisdikcijama, nestabilnost kursa takođe će doprineti slabljenju profitabilnosti zajmodavaca, dodao je Fič.

“Stepen pritiska na banke zavisiće od obima i trajanja usporavanja ekonomije, strukture nacionalnih ekonomija, kretanju kurseva i kamatnih stopa, reakcija politike i poslovnih profila pojedinih banaka, izloženosti riziku i finansijskim metrikama pre pandemije”, napomenula je rejting agencija.

Kvalitet korporativne imovine će oslabiti u celoj regiji zbog oštrog pada ekonomskih aktivnosti, takođe je naveo Fič.

Mala i srednja preduzeća (MSP) i mikro preduzeća uopšteno su najugroženija s obzirom na ograničenu finansijsku fleksibilnost za apsorpciju prihoda i likvidnosnih pritisaka.

Ekonomski pritisak takođe će poremetiti napredak banaka u rešavanju zaostalih problema s kvalitetom imovine tamo gdje su oni i dalje značajni, posebno u Bugarskoj, rekao je Fič.

Profitabilnost banaka oslabiće zbog usporavanja novih zajmova, većih troškova rizika i pritiska marže zbog smanjenja kamatnih stopa na nekim tržištima, poput Rumunije, ali nizak ili negativan rast kredita pomoći će uklanjanju pritiska na solventnost.

Prema Fič, malo je verovatno da će likvidnost biti pod velikim pritiskom jer su zaštitni slojevi značajni, a finansiranje uglavnom je iz depozita klijenata, a sredstva za podršku u hitnim slučajevima dostupna su od centralnih banaka. Međutim, bankarski sektori u ekonomijama koje su više više zavisne od novčanh plaćanja, poput Bugarske i Rumunije, mogli bi primetiti veće odlive depozita, dodao je Fič.

Tags
Back to top button