Bankarski sektor poručuje da je dovoljno likvidan, ekonomisti da će banke morati da nadoknađuju gubitke nakon vanredne situacije zbog koronavirusa

Domaći bankarski sektor je dovoljno likvidan da se izbori sa posledicama zbog vanredne situacije zbog koronavirusa koja je pogodila gotovo čitav svet, poručuju bankari. S druge strane, ekonomisti smatraju da će biti teško nadoknaditi gubitke bez poskupljenja kamata i bankarskih usluga nakon vanrednog stanja.

Naime, jedna od prvih mera koje je Srbija uvela zbog vanrednog stanja u sred borbe sa koronavirusom je tromesečni moratorijum na otplatu bankarskih kredita, kako građana tako i privrede. Reklo bi se da je veliki broj klijenata oberučke prihvatio ovu opciju. No, takva situacija svakako košta banke.

Sagovornici našeg portala iz bankarskog sektora tvrde da su spremni da se izbore sa aktuelnom situacijom. Tako iz Narodne banke Srbije za Bankar.rs kažu da će, imajući u vidu da period za izjašnjenje klijenata nije još uvek istekao, efekti primene moratorijuma biti poznati tek po njihovom isteku, odnosno nakon 31. marta 2020. godine.

“Banke u Republici Srbiji imaju dovoljno likvidnih sredstava za izmirivanje svih tekućih obaveza. Bez obzira na navedeno, u cilju proaktivnog delovanja, Narodna banka Srbije je pružila dodatnu podršku dinarskoj likvidnosti finansijskog sistema, tako što je u ponedeljak 23. marta organizovala deviznu svop aukciju za obezbeđenje dinarske likvidnosti na rok od tri meseca, po povoljnoj dinarskoj kamatnoj stopi od 0,85%, odnosno u utorak, 24. marta dve aukcije repo kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti, s rokovima dospeća transakcija od sedam dana i tri meseca, po povoljnoj kamatnoj stopi od 0,75% na obe ročnosti”, poručili su u centralnoj banci.

U Udruženju banaka Srbije za Bankar.rs podsećaju da je odluku o moratorijumu doneo regulator, Narodna banka Srbije, ceneći jednu izuzetno složenu situaciju za celu zemlju i procenjujući šta je to što može da olakša građanima i privredi da tu situaciju prevaziđu.

“U tom smislu, bankarski sektor je sprovodeći odluku o moratorijumu dao ozbiljan doprinos borbi protiv pandemije virusa Covid-19. Iz ugla banaka, sigurno da nikome nije lako da se tokom tri meseca, odnosno tokom trajanja vanrednog stanja, odrekne prihoda koje je planirao u redovnom poslovanju i voleli bismo da se ovaj napor banaka razume”, kažu u UBS.

Dodaju da je, na sreću, bankarski sektor u Srbiji zdrav, kao i da je visoka adekvatnost kapitala, te da su  uvereni da neće biti potresa niti zastoja u njegovom funkcionisanju.

“Posebno će to biti važno kada, sa trajanjem ove situacije i opadanjem opasnosti po zdravlje, ponovo oživi kreditna aktivnost i građana i privrede. A to će biti veoma značajno za ekonomsko jačanje koje će posle vanrednog stanja nesumnjivo biti potrebno”, ističu u Udruženju banaka Srbije.

Napominju da je u ovom trenutku nezahvalno licitirati sa brojkama kada je u pitanju broj klijenata koji će prihvatiti mogućnost moratorijuma.

“S obzirom na metod koji je primenila NBS – da klijenti ne traže moratorijum, već da se on podrazumeva, a da klijenti mogu da ga odbiju – možemo pretpostaviti da će taj procenat biti veliki. Koliki tačno, znaćemo već za nekoliko dana”, kažu u UBS.

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke naglasio je da, kada je reč o likvidnosti banaka, je ona u ovom momentu izuzetno visoka. Podsetio je i da su se sve banke od 2010. pripremale za neku potencijalnu novu krizu, tako da su im pokazatelji likvidnosti i adekvatnosti kapitala na veoma visokom nivou.

“Ovih 90 dana prestanka plaćanja kredita neće napraviti kritičan problem za bankarski sektor u celini. Po prvim simulacijama, likvidnost bankarskog sektora će nakon toga ostati na nivou od odličnog ka zadovoljavajućem,“ napomenuo je Carić.

On je podsetio da je NBS ove nedelje organizovala dve aukcije. Na jednoj se kroz devizni svop, banke koje imaju višak devizne likvidnosti mogu zadužiti kod NBS po izuzetno povoljnim uslovima za dinare, a na drugoj banke koje imaju višak državnih hartija od vrednosti mogu da ih založe sa jako malim umanjenjem i dobiju likvidnost od NBS.

„Za sada nema potrebe da NBS preduzima dodatne mere, poput umanjenja obavezne rezerve. NBS ima veliku lepezu neiskorišćenih mogućnosti za pružanje likvidnosti. Osim toga, devizne rezerve NBS su oko 13,7 milijardi evra, više nego što su ikada bile, tako da mi kao zemlja i bankarski sektor imamo i deviznu likvidnost koja je visoka, naročito imajući u vidu da su dramatično umanjeni uvoz u Srbiju i spoljnotrgovinska aktivnost, pa je i odliv deviznih rezervi umanjen. Dakle, u ovom momentu imamo veliku količinu i dinarske i devizne likvidnosti,“ naglasio je Carić.

S druge strane, ekonomista Mlađen Kovačević za Bankar.rs kaže da će banke morati na neki način da nadoknade gubitke koje će svakako zabeležiti zbog situacije sa koronavirusom.

“Sve naravno zavisi od perioda koliko će ovo vanredno stanje trajati, ali ako potraje šest meseci ili duže, banke će jednostavno morati nešto da preduzmu kako bi nadoknadile gubitke. Imajući pritom u vidu da su u Srbiji prisutne strane banke, verujem da će one na indirektan način pokušati da nadoknade gubitke i to najverovatnije podizanjem kamatnih stopa i poskupljenjem generalno svojih usluga. Primera radi i Fijat je već obustaovio proizvodnju u Srbiji jer im je, logično, njihova matična zemlja bitnija. Svim stranim kompanijama je prioritet matična zemlje, gde će i preusmeravati svoj kapital”, ocenjuje Kovačević.

Zaključuje takođe da će ove godine i priliv stranih direktnih investicija biti znatno manji.