Crnogorski bankari i radnici u sektoru osiguranja najplaćeniji u regionu
Crnogorci u poljoprivredi zarađuju više od svojih kolega iz Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH. Poredeći plate u ovim državama i entitetima tokom jula i avgusta, radnici iz Crne Gore su na prvom mestu i u građevinarstvu, finansijskim i delatnostima osiguranja, kao i u saobraćaju i skladištenju, a više zarađuju i u sektoru usluga smeštaja i ishrane, dok u rudarstvu i prerađivačkoj industriji prednjače srpske plate.
Federacija BiH vodeća je po visini prosečne zarade u državnoj upravi.
Sa druge strane, Srbija ima najniže zarade u državnoj upravi (536 evra) i u zdravstvu (463 evra), a Federacija BiH u rudarstvu (528 evra) i uslugama smeštaja i ishrane (279 evra). Najmanje razlike između ovih država i entiteta postoje kada se posmatraju prosečne plate u obrazovanju.
Prosečna zarada u Srbiji tokom dva letnja meseca bila je gotovo identična proseku u Republici Srpskoj (467 u odnosu na 466 evra). Zarade su bile niže za 14 evra nego u Federaciji BiH (481) i za 50 evra u odnosu na Crnu Goru koja je tokom jula i avgusta imala najveći prosek od 517 evra.
Najveće razlike u finansijskim delatnostima i nekretninama
Ekonomista Miroslav Zdravković navodi da, posmatrajući sve delatnosti u ovim državama i entitetima, Srbija ima najveće plate i u trgovini (391 evro), stručnim, naučnim inovacionim i tehničkim delatnostima (580) i u administrativnim i pomoćnim delatnostima (419).
Značajna razlika je i u oblasti informisanja i komunikacija, gde je Srbija sa prosečnom zaradom od 826 evra skoro za 100 evra ispred Crne Gore (729 evra).
“Crna Gora ima najveće plate još i u delatnostima snabdevanja vodom (489 evra), poslovanju sa nekretninama (757), obrazovanju (502) i umetnosti, zabavi i rekreaciji. Ovde umetnost treba shvatiti relativno, jer su zarade u ovom sektoru u svim državama među najnižim, pa je 434 evra u Crnoj Gori samo malo više od plata kolega u susednim zemljama”, ističe Zdravković.
Najveću prednost Crnogorci imaju u finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja, gde zarađuju prosečno 1.001 evro (u odnosu na 859 u Federaciji BiH), i kod poslovanja nekretninama – 757 evra, u odnosu na srpskih 479.
Federacija BiH ima najviše plate u snabdevanju električnom energijom, državnoj upravi, zdravstvu i ostalim uslužnim delatnostima, dok Republika Srpska nema najveće prosečne zarade ni u jednoj djelatnosti, ali su od Federacije BiH plaćeniji radnici u rudarstvu, prerađivačkoj industriji, uslugama smeštaja i ishrane i u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima.
Miroslav Zdravković ističe da je od samog iznosa prosečne plate važnija raspodjela kojom se dolazi do proseka.
“Na primer, da li većina građana ima zaradu sličnu prosečnoj ili je struktura zarada bipolarna, pa imamo ‘statističku sarmu’. Zatim, kakvi su radni uslovi i sigurnost posla”, navodi Zdravković.
On takođe smatra da su, u odnosu na navedene podatke, mnogo važnija pitanja tendencije u kretanju zarada, sklonost odlasku u inostranstvo po delatnostima, struktura nezaposlenosti u odnosu na potrebe za zapošljavanjem, prava zaposlenih i radno zakonodavstvo.
Javni i privatni sektor
Posmatrajući celi region, odnosno zemlje bivše Jugoslavije, najveća prosečna plata isplaćena za maj ove godine bila je u Sloveniji i iznosila je 1.113,88 evra, a najmanja u Severnoj Makedoniji – 413,67 evra.
Prosečna plata u Hrvatskoj bila je 886,92 evra, Crnoj Gori, ali za jun, 516 evra, u Bosni i Hercegovini u maju je iznosila 472,88 evra, a u Srbiji 470,64 evra, prenosi Blic.rs.
Prosečna plata u javnom sektoru u Srbiji u junu ove godine bila je 59.389 dinara, pokazuje zvanična statistika. Istovremeno, prema anketi Mreže za poslovnu podršku, privatni sektor je imao prosečnu zaradu od 322 evra, odnosno oko 37.900 dinara.
