Rizični krediti rastu od 2008., a uz trenutnu situaciju mogu postati okidač za talas bankrota
Frapantnih 1,2 biliona dolara teško je američko tržište rizičnih kredita kompanijama sa problematičnim stepenima zaduženosti. A u ovo mračno doba, kada je globalna ekonomija pritisnuta pandemijom, upravo je taj segment mogući okidač za potencijalan novi talas bankrota i grčeva finansijskog tržišta.
Na to su u analizi Wall Street Journala ovih dana upozorili američki analitičari objasnivši vezu između rizičnih kredita koju su nabujali od “crne” 2008. i moguće nove krize u i nakon doba korone koja bi, smatraju neki od njih, mogla i nadići finassijski kolaps koji je upravo iz Amerike krenuo pre nešto više od deceniju.
‘Proročanstvo’ FED-a
“Oduvek sam strahovala da bi postojanje preterano zaduženih kompanija u slučaju bilo kakvog ozbiljnog problema koji iskrsne moglo jako pogoršati situaciju”, prenosi WSJ reči nekadašnje FED-ove direktorice Janet Yellen.
Deo problema leži u činjenici da su rizični krediti eksplodirali nakon krize 2008. Od 2015. su skočili za čak 50% odnosno 400 milijardi dolara.
No “caka” je u tome što banke koje plasiraju takve kredite retko iste zadrže u svom portfoliju, već takav rizični dug prodaju dalje ili ih transformišu u složene hartije od vrednosti kojima potom trguju investitori širom sveta, objašnjava WSJ.
U takvoj situaciji zvono uzbunu može zazvoniti kada cene takvih zajmova naglo padnu ili kompanije zbog korona krize upadnu u bankrot jer se šteta potom širi na penzijske fondove, osiguravače i druge investitore koji potom i sami kreću da prodaju rizične izvedenice.
Grč ukupnog tržišta kredita
U takvim uslovima investitori, naravno, postaju sumnjičavi prema finansijskim institucijama koje su “upadale” u takve aranžmane, a njihovo potezanje ručne kočnice može dovesti do grča ukupnog kreditnog tržišta u kojem bi ionako problematične kompanije ostale bez dotoka svežeg keša.
I tu stvari, upozorava Wall Street Journal, poput domina mogu početi da urušavaju tržište jer može doći do talasa bankrota i otpuštanja, a time, jasno, i usporavanja privrede. Da stvar bude gora, tumače analitičari, učinak takvog scenarija mogao bi trajati dugo.
Naime, većina kredita u kojima je ovde reč ne dospevaju do 2022. godine, a u situaciji korona pandemije njihova otplata itekako dolazi u pitanje pa tako i pozicije investitora u čijem su vlasništvu takvi rizični dugovi.
“Verujem da će u slučaju takvog scenarija ulagače iznenaditi razmer njihovih gubitaka na tim kreditima u poređenju sa istorijskim minusima. Procenjujem da će u ‘default’ tokom idućeg sloma ove vrste imovine otići oko 29% rizičnih kredita, dok je u razdoblju od 2007. i 2009. godine bila reč o padu od oko 20 odsto. Da bude gore, isti ti investitori u tom će slučaju spasiti puno manje novca, možda jedva polovinu dok su u spomenutom razdoblju ipak uspeli da izvuku 58 odsto svog kapitala”, protumačio je za WSJ analitičan Bank of America Oleg Melentyev.
Izvor: Poslovni dnevnik
