Centralne banke daju hiljade milijardi da privreda nastavi rad
Dok avio kompanije upozoravaju da će im trebati pomoć za izbegavanje bankrota, jer je pandemija korona virusa dovela do zatvaranja aerodroma mnogih zemalja, centralne banke ulažu hiljade milijardi dolara ili evra u finansijski sistem da bi “podmazale mehanizme” globalne ekonomije.
Poslovno poverenje opada, što ukazuje da najveće privrede klize u recesiju, a nastavlja se višesedmični period neverovatne nestabilnosti na finansijskim tržištima, prenosi Beta.
Federalne rezerve SAD-a (FED) i Evropska centralna banka (ECB) predstavile su nove mere finansijske podrške.
FED navodi da će uvesti hitno pozajmljivanje kako bi se odblokiralo kratkotrajno kreditno tržište koje je poremećeno posledicama pandemije.
FED će pozajmljivati novac bankama koje kupuju finansijsku imovinu iz fondova novčanog tržišta, uključujući kratkoročne IOU, poznate kao komercijalni papir.
Olakšavajući kupovinu komercijalnog papira, koji izdaju velike kompanije i banke, FED se nada da će podstaći više kreditiranja firmi koje žele prikupiti gotovinu dok im prihodi opadaju na berzama.
ECB je pokrenuo novi, prošireni program kupovine finansijske imovine, u pokušaju da smiri tržišta.
Te kupovine imaju za cilj smanjenje troškova zaduživanja i osiguranje da privreda koristi niske kamatne stope u bankama.
Kupovine će ukupno iznositi 750 milijardi evra do kraja ove godine i uključivaće državne i privatne obveznice, kao i komercijalne papire.
Taj potez dolazi dok raste trošak tržišnog zaduživanja već prezadužene Italije i dok se privreda u evrozoni drastično usporava zbog zatvorenosti mnogih firmi.
Berze u Evropi su u četvrtak počele rad sa nešto višim indeksima, posle još jednog dana gubitaka uglavnom u Aziji, a ulagači i dalje očekuju kolebljivost cena.
Nemački DAX je porastao za 2,4 odsto, a akcije su, takođe, jače u Londonu i Parizu.
Njujorški fjučersi su bez promjene.
Međutim, japanski referentni indeks nije uspeo očuvati dobitak, a južnokorejski Kospi potonuo je za sedam odsto.
Strahovanje od produžene recesije usled korona virusne krize podstiče investitore da pređu na gotovinu, što obara cene deonica.
Indeks Dow je izgubio više od 1.300 poena, ili 6,3 odsto.
Cene nafte su se oporavile od gubitka od 24 odsto dan ranije, s tim što je cena američke sirove nafte porasla gotovo 14 odsto.
Vodeći nemački ekonomski indeks opao je najviše od 1991. godine, što ukazuje na to da je najveća evropska privreda već upala u recesiju, zbog poremećaja izazvanih pandemijom.
Minhenski institut Ifo saopštio je da je njegovo istraživanje poslovnog optimizma pokazalo pad sa 96 poena u februaru na 87,7 poena sada, što je najniži nivo od avgusta 2009. godine, kada se svet našao usred finansijske krize, posle bankrota američke investicione banke Lehman Brothers.
“Svetska privreda se urušava zbog pandemije”, ocenio je taj nemački institut u pratećoj prognozi.
“Kako sada stvari stoje, nemačka privreda bi se ove godine mogla smanjiti za 1,5 odsto”, dodao je i procenio da je “rizik opadanja u sadašnjoj prognozi značajan”.
Nemačka Lufthansa je saopštila da će joj možda trebati državna pomoć́ da bi preživela ako pandemija potraje duže vreme.
Izvor: Aljazeera
