Hong Kong, Singapur i Osaka su najskuplji gradovi na svetu prema najnovijem istraživanju Obaveštajne jedinice Ekonomista, a Beograd je zabeležio pad za 10 mesta i našao se na 102. mestu.
Prvo mesto su ove godine, kao i prethodne, delila tri grada, ali ovoga puta sva tri u Aziji. Pariz, koji je je prošle godine bio na vrhu liste, pao je na peto mesto, koje deli sa Cirihom. Francusku prestonicu zamenila je Osaka.
Kada je u pitanju evrozona, primetan je jasan trend u svim evropskim gradovima. Zbog umerene domaće tražnje i niskih cena energenata na globalnom nivou u Evropi je tokom 2019. inflacija ostala niska.
Od 37 evropskih gradova koji su obuhvaćeni istraživanjem 31 grad je pao na listi Ekonomista. U svim gradovima osim u Moskvi, Sankt Peterburgu, Kijevu i Istanbulu troškovi života su smanjeni.
Ženeva, koja je već dugo među 10 najskupljih gradova na svetu, pala je sa petog na 10. mesto, a Kopenhagen sa sedmog na 11. mesto.
U prvih 10 ostala su samo tri grada u Evropi, u odnosu na sedam koliko ih je bilo pre 10 godina.
Za razliku od evropskih gradova, 15 od 16 američkih gradova su se popeli na listi Ekonomista, zahvaljujući jakoj valuti i stabilnoj domaćoj tražnji koji su uticali na rast cena.
U prvih 10 najskupljih gradova su Njujork, koji je na četvrtom, i Los Anđeles, na osmom mestu.
Pored Osake, i glavni grad Japana Tokio popeo se na listi sa 13. na osmo mesto, usled jačanja jena.
Jedini grad na Bliskom istoku koji se našao među 10 najskupljih gradova za život je Tel Aviv, na sedmom mestu.
Najskuplji gradovi:
1. Singapur, Singapur
1. Hong Kong, Kina
1. Osaka, Japan
4. Njujork, SAD
5. Pariz, Francuska
5. Cirih, Švajcarska
7. Tel Aviv, Izrael
8. Los Anđeles, SAD
8. Tokio, Japan
10. Ženeva, Švajcarska
U 133 grada koja su istraživana, život je u proseku pojeftinio za oko 4%, navodi se u izveštaju. Na to su najvećim delom uticali labavija monetarna politika, nesigurnost zbog američko-kineskog trgovinskog rata i jak američki dolar.
Najveći skok na listi zabeležili su Istanbul, za 24 mesta i Kijev, za 22 mesta. Moskva je takođe postala skuplje mesto za život, pa se sa 102. popela na 86. mesto.
Evropski gradovi zabeležili su najveće padove na listi Ekonomista. Među njima su Sofija, Rejkjavik, Rim i Dizeldorf. To je uglavnom posledica slabljenja evra i valuta vezanih za evro u odnosu na dolar.
Beograd, koji je pao za 10 mesta, na 102, takođe se našao među 10 gradova sa najvećim padom u odnosu na prethodnu godinu.
Lista najjeftinijh gradova ostala je bez većih promena, ali odražava dva trenda. Prvi je da je najviše gradova na dnu liste u južnoj Aziji, od kojih je tri u Indiji. Drugi trend je velika politička i ekonomska nestabilnost u tim gradovima.
Istraživanje Ekonomista podrazumeva poređenje više od 400 pojedinačnih cena za 160 proizvoda i usluga.
Cena hleba najveća je u Njujorku (8,62 dolara po kilogramu), a najmanja u Damasku (0,61 dolar). Jedno pivo Njujorčani moraju da plate 3,50 dolara, a Parižani 1,86 dolara.
Žene za šišanje moraju da izdvoje oko 200 dolara u Njujorku i Los Anđelesu, 125 dolara u Parizu, a oko 100 dolara u Singapuru i Hong Kongu. Sa druge strane, u Karakasu i Damasku žensko šišanje košta oko sedam dolara.
Cene muškog odela su od više od 3.000 dolara u Njujorku do oko 130 dolara u Nju Delhiju.
Najjeftiniji gradovi:
133. Damask, Sirija
132. Taškent, Uzbekistan
131. Almati, Kazahstan
129. Buenos Ajres, Argentina
129. Karači, Pakistan
128. Karakas, Venecuela
127. Lusaka, Zambija
126. Čenaj, Indija
125. Bangalor, Indija
122. Nju Delhi, Indija
Izvor: Danas
