ECB spremna da podrzi ekonomiju evrozone – “Zaštitićemo likvidnost bankarskog sistema”

Evropska centralna banka saopštila je danas da je spremna da preduzme dalje mere kako bi podržala krizom pogođenu ekonomiju evrozone, nastojeći da otkloni rastuću zabrinutost da više nema “municije” da se suprotstavi mogućem pogoršanju ekonomskih prilika usled virusa Covid-19.

Mada je ECB prošle nedelje donela širok spektar stimulativnih mera, tržišni akteri su postavili pitanje da li su joj preostali bilo kakvi moćni alati ukoliko se kriza sa korona virusom produbi i banka ponovo bude pozvana da interveniše.

Ova strahovanja je pojačao Robert Holcman, šef austrijske centralne banke i član Upravnog saveta ECB-a za utvrđivanje kamatnih stopa, koji je u jednom intervjuu nagovestio da je monetarna politika dostigla svoj limit i da ECB ne može da ispuni očekivanja tržišta, piše Rojters.

Reagujući na komentare nakon što se ECB javno suprotstavila njegovoj izjavi, Holcman je objavio kratko saopštenje u kojem je naveo da monetarna politika “ni na koji način“ nije dostigla svoje granice”.

Evropska centralna banka je u današnjem saopštenju navela da je “spremna da prilagodi sve svoje mere, na svrsishodan način, ukoliko bude potrebno da se zaštiti likvidnost bankarskog sistema i da se obezbedi nesmetana transmisija njene monetarne politike u svim jurisdikcijama”.

Potpredsednik ECB-a Luis de Gindos je pojačao ovu poruku izjavom da centralna banka može da učini više, ali da je “ovo zdravstvena kriza, a ne finansijska” i da bi vlade trebalo da preuzmu odgovornost. De Gindos je rekao da Evropski mehanizam za stabilnost ima kapacitet od 410 milijardi evra, ali da bi i jedinstven fiskalni instrument zone evra, za koji se dugo zalaže ECB, takođe bio koristan.

“Bilo bi značajno da postoji zajednički odgovor, panevropski odgovor… jedinstven fiskalni instrument bio bi od suštinskog značaja za evrozonu”, rekao je de Guindos za španski radio RNE.

Problem ECB-a je u tome što su troškovi zaduživanja njenih najslabijih članica skočili poslednjih dana, čak i nakon što je banka saopštila da je voljna da interveniše.

Prinos na desetogodišnje italijanske obveznice je viši za 271 bazni poen u odnosu na nemačku hartiju iste ročnosti, dok je spred španskih obveznica viši za 170 baznih poena. Grčka, koja nije deo ECB-ovog programa kupovine aktiva, još je u goroj situaciji sa spredom koji je povećan na gotovo 400 baznih poena, navodi Rojters.