U prethodnim finansijskim krizama, centralne banke širom sveta razvile su proveren paket alata za spašavanje nacionalnih ekonomija. Pa zašto prethodne intervencije ne deluju i ovaj put?
New York Times je obradio ovu temu pod nazivom The Daily, a o temi je pričao ekonomski novinar i urednik u International Business Timesu Peter S. Goodman.
Da bi se shvatilo zašto uobičajeni alati koje su banke ranije koristile ne uspevaju i ovaj put, Goodman kaže da je bitno razumeti šta se dogodilo u četvrtak ujutro prošle sedmice.
Naime, u četvrtak ujutro 12. marta, berza se otvorila na Wall Streetu u New Yorku i odmah nakon otvaranja došlo je do pada berze u iznosu od sedam odsto nakon čega je proglašena 15-minutna pauza u poslovanju.
“Sedam odsto je zaista značajan pad. U jednom običnom danu u obično, neturbulentno vreme, pomak od jedan odsto je značajan i veoma primetan. To vam daje doznanja da se nešto značajno dogodilo na berzi, bio to pad ili rast. Nekada dođe do čak dva ili tri odsto rasta ili pada berza i to je retko i veoma značajno. U poslednjem periodu panike, videli smo pad od četiri, čak pet odsto i vesti o tome su dominirale medijima”, objašnjava Goodman.
Pad azijskih berzi
Goodman napominje da smo bili svedoci velikog pada na azijskoj i evropskoj berzi, a čim se otvorila berza u New Yorku momentalno je došlo do pada od sedam odsto.
“To znači da postoji veliki strah na tržištu. Do kraja dana je došlo do pada od 10 odsto na američkoj berzi, a pet odsto diljem Evrope i to je najgori dan na berzi od 1987. godine”, objašnjava Goodman.
Kazao je da su stvari puno gore nego što se prvobitno smatralo i da su uobičajene metode potpuno beskorisne u ovom scenariju.
“Da bi se to razumelo, najbolje je ovu pandemiju podeliti u tri etape. Prva etapa se dogodila u Kini, u gradu Wuhanu, pokrajina Hubei. Wuhan predstavlja svojevrsni industrijski centar nalik američkom gradu Detroitu. Tamo se nalaze mnoge fabrike automobilskih delova, elektronike, tehnike i sl. To je veliki industrijski centar. Početkom januara postaje jasno da je došlo do velikih problema u Wuhanu i ekonomisti počinju shvatati da će doći do ekonomskog šoka”, kazao je Goodman.
Kina je izvor trećine rasta globalne ekonomije, objašnjava on, što znači da ako Kina prolazi kroz teška vremena onda i svet prolazi kroz teška vremena.
Polako dolaze vesti da će doći do prekida u globalnom lancu snabdevanja. Počinju se gasiti fabrike u Wuhanu, a nakon toga i u Šangaju, Guangdongu i slično. Ljudi počinju shvatati da će doći do nestašice elektronike, automobilskih delova, plastika i svih vrsta komadnih delova koji se izvoze i koriste za završne proizvode.
“Zatim je nekoliko velikih kompanija, poput Applea i General Motorsa, počelo upozoravati da će doći do pada prodaje u prvoj četvrtini godine. Prvobitno su ovu nestašicu delova osetili u azijskim zemljama. Tako da je recimo Hyundai morao da ugasi proizvodnju u svojim fabrikama automobila u Južnoj Koreji jer nisu mogli doći do delova koji se proizvode u kineskim fabrikama. Isto se dogodilo Nissanu u njihovima fabrikama u Japanu”, objašnjava Goodman.
Problem potražnje
Napominje da je u to vreme već postajalo jasno da se radi o nečemu većem, ali se i dalje smatralo da će ovo potrajati samo nekoliko meseci nakon čega će doći do brzog oporavka jer ako, na primjer, Apple ne može da napravi iPad u januaru, moći će u aprilu kada se fabrike ponovo otvore. Smatralo se da će biti ograničeno samo na Kinu i da će doći do kratkog zastoja u globalnom lancu snabdevanja.
Međutim, to se promenilo sredinom februara kada je došlo do naglog skoka broja zaraženih u Italiji.
Kako se virus počeo širiti Evropom, ekonomisti i investitori su počeli shvatati da će biti puno veći uticaj na globalnu ekonomiju, ali i na javno zdravstvo. U tom momentu je, kaže Goodman, tržište postalo veoma prevrtljivo.
Razlog zbog kojeg je dolazilo do brojnih rastova i padova na berzi je što su investitori počeli prodavati svoje deonice u svim firmama koje imaju fabrike ili posluju u delovima sveta gdje je došlo do izbijanja epidemije.
To nas, kaže on, dovodi do treće etape pandemije.
“Ona počinje kada su američke Federalne rezerve, odnosno centralna banka SAD-a, dramatično smanjila kamatne stope. Ovo je hitna mera s ciljem da se podstaknu komercijalne aktivnosti, da se posuđuje novac, da se troši, da se investira. I to bi trebalo da omogući neko olakšanje. Berze vole kada se smanje kamatne stope. Međutim, ovo nije urodilo plodom u ovom slučaju. Prvobitno je došlo do očekivane reakcije. Investitori pomisle da je dobro što su smanjene kamatne stope i počinju ulagati. Ali nedugo nakon ovoga je ponovo došlo do naglog pada berze”, kazao je on.
“Pored toga postoji i problem u smislu potražnje jer možda vi ne želite da odete u tržni centar zbog straha od zaraze bez obzira na sve metode. A ni vlada verovatno ne želi da odete u tržni centar. I na taj način ove uobičajene metode ne mogu uroditi plodom u ovakvom scenariju ekonomske krize”, zaključio je Peter Goodman, urednik u International Business Timesu i ekonomski novinar za New York Times, Washington Post i Huffington Post.
