Na svetskim valutnim tržištima dolar je prošle nedelje ojačao u odnosu na korpu valuta, a u fokusu ulagača bili su potezi najvećih centralnih banaka u svetu u smeru ublažavanja ekonomskih šteta od širenja korona virusa.
Kako piše portal SEEbiz, dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, skočio je prošle sedmice 2,6 odsto, na 98,36 bodova. Pritom je kurs evra prema dolaru pao 1,6 odsto, na 1,1105 dolara.
U odnosu na japansku valutu, cena dolara skočila je, pak, 2,4 odsto, na 107,90 jena.
Kursevi najznačajnijih valuta prošle nedelje znatno su oscilirali zbog oštrog pada cena akcija na svetskim berzama usled širenja korona virusa, ali i oštrog pada cena nafte na početku nedelje. Pritom je kurs dolara snažno porastao prema japanskoj valuti, koja se inače smatra sigurnijim utočištem za kapital.
“Nesklonost ulagača prema riziku obično pogoduje jenu, no sada vidimo da pogoduje dolaru. U stanju smo panike jer ne znamo koliko će još pasti cene akcija”, kazao je Takuya Kanda, direktor u Gaitame.com Research Institute.
Brzo širenje korona virusa navelo je vlasti niza zemalja na uvođenje vanrednih mera – od zatvaranja škola i zabrana javnih okupljanja do karantina – a centralne banke na popuštanje monetarne politike kako bi ublažile ekonomske štete.
S obzirom na restrikcije u putovanjima i zatvaranje fabrika, ekonomisti širom sveta smanjuju procene privrednog rasta. Zbog širenja virusa i niz kompanija upozorava da će im poslovni rezultati biti slabiji od planiranih, zbog poremećaja u lancima nabavke i potražnji.
Kako bi odbranila britansku privredu, tamošnja centralna banka je prošle nedelje srezala ključne kamatne stope za 0,5 procentnih poena, na 0,25 odsto.
Evropska centralna banka (ECB) nije išla stopama britanske centralne banke i na prošlonedeljnoj sednici nije smanjila kamate. No, najavila je novi paket podsticaja koji će bankama omogućiti zajmove po stopama koje bi se mogle spustiti i do minus 0,75 odsto, a povećala je i iznos kupovine obveznica. Time nastoji poboljšati likvidnost i kreditiranje preduzeća.
Mišljenja u vezi ECB-ovog paketa su podeljena, pri čemu analitičari Commerzbanka smatraju da je odluka ECB-a da ne smanji kamatnu stopu razuman izbor jer je ionako negativna te predviđaju da će se evro verovatno oporaviti.
“U kriznim vremenima ECB ne poduzima ekstremne mere koje bi negativno uticale na euro. Dajmo tržištima još vremena da se na to naviknu”, rekli su.
Od američkog Feda očekuje se, pak, da sledeće nedelje dodatno smanji ključne kamatne stope, premda ih je nedavno već srezao za 0,50 procentnih poena. U četvrtak je Fed najavio da će u finansijski sistem u kratkom roku ubrizgati 1.500 milijardi dolara, što predstavlja, kažu analitičari, agresivnu akciju centralne banke u cilju povećanja likvidnosti, stabilizacije finansijskih tržišta i podsticanja privrede.
Podršku dolaru pružila je i odluka predsednika SAD Donald Trampa u petak o uvođenju vanrednog stanja u zemlji zbog pandemije korona virusa, što će omogućiti saveznoj vladi da deblokira sredstva za slučajeve katastrofe, 50 milijardi dolara.
