Srpska privreda odoleva korona virusu

Urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ivan Nikolić rekao je juče da srpska ekonomija odoleva štetnim uticajima korona virusa i u fazi je održive ekspanzije, finansijski sitem je stabilan, a na međubankarskom deviznom tržištu nema poremećaja u kupovini deviza.

„Domaća ekonomija se još dobro drži, u januaru je ostvarila dobre rezultate i nema nagoveštaja krize na međubankarskom deviznom tržištu jer je promet deviza uobičajen. Narodna banka Srbije (NBS) je u januaru intervenisala manje nego u poslednja tri meseca“, rekao je Nikolić na predstavljanju novog broja MAT-a.

Dodao je da će devizni priliv od stranih turista biti manji, ali i odliv tako da će se smanjiti deficit, a uticaj na rast dugih sektora još nije izmeren.

Istakao je da srpska ekonomija prvi put odstupa od trendova svetskih ekonomija, jer je do sada ili pratila rast sa zaostatkom ili padala brže od nje, a sada raste dok svetska ekonomija pada.

„Razlog za rast i sada kada je izložena eksternim šokovima zbog korona virusa, migrantske krize i zaoštavštine Bregzita su sigurno investicije stranih kompanija u Srbiji i sve veća proizvodnja robe višeg tehnološkog nivoa“, rekao je Nikolić.

On je ocenio da je domaća ekonomija sada u boljem stanju nego pred veliku finansijsku krizu 2008.

Spoljnotrgovinska razmena Kine je dramatično pala i u januaru i februaru ove godine kumulativno je, prema njegovim rečima, manja za 17,2 odsto.

Optimisti prema rečima Nikolića procenjuju da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u zemljama evrozone u odnosu na ranija očekivanja biti niži za oko pola procenta dok pesimisti prognoziraju da će privreda evrozone već u prvom polugođu zapasti u formalnu recesiju jer su brojni indikatori to nagoveštavali i pre pojave korona virusa.

Saradnik MAT-a Stojan Stamenković rekao je da je industrijska proizvodnja u januaru ove godine međugodišnje povećana 6,3 odsto.

„Trend rasta ukupne industrijske proizvodnje je tokom poslednja tri meseca bio 0,7 odsto mesečno i u januaru je bio 3,5 odsto viši od proseka u prethodnoj godini“, rekao je Stamenković.

Dodao je da je najbrži rast imala proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju jer je rast dostigao u januaru 14,4 odsto više od proseka u 2019. godini.

Dobre rezultate privrede u januaru upotpunjuje, kako je rekao i rast u preređivačkoj industriji koja ima najveći udeo u ukupnoj industriji a koja je od januara do septembra prošle godine sa izuzetkom februara i jula padala, a od septembra počela da raste.

„Prerađivačka industrija je u septembru prošle godine porasla 1,6 odsto, u oktobru 1,8, u novembru 1,5, a u decembru 8,3 odsto. U januaru je rast bio 7,2 odsto i nije zasnovan na niskoj bazi kao u decembru“, rekao je Stamenković.

Istakao je da su u januaru imali ujednačen rast skoro svi sektori, a i prehrambena industrija koja je fizički manje izvezla nego prethodne godine zbog viših cena ostvarila je veći prihod.

Ostaju problematične dve oblati, a to je, kako je rekao, automobilska industrija koju najvećim delom čini fabrika automobila Fijat Krajsler u Kragujevcu gde je proizvodnja sada na nivou jedne trećine od planirane kada je otvorena ta fabrika.

Drugi problematičan sektor je, prema njegovim rečima, izvoz čelika zbog ograničenja i moguće recesije u EU.