Domaće tržište kapitala nedovoljno je razvijeno. Strategiju o razvoju Ministarstvo finansija najavljuje za jun. Dobar korak u tom pravcu je novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji do sada nisu postojali.
Očekuje se da se broj investicionih fondova sa sadašnjih skromnih 19, kojim upravlja pet društava, poveća odmah po primeni Zakona, piše RTS.
“Sa novim Zakonom o alternativnim fondovima u specijalizovane vrste fondova kao što su venčer kepitel fondovi, prajvat ekviti fondovi dosta investitora se javlja sa pitanjem kako može osnovati fond koji će biti specijalizovan za ulaganje u nekretnine”, kaže Anina Todorović iz Komisije za hartije od vrednosti.
Pored profesionalnih investitora, kao što su, na primer, banke, postojaće i poluprofesionalni investitori, koji moraju da ulože najmanje 50.000 evra. Novac će se prikupljati javnom ili privatnom ponudom.
Profesor Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije kaže da se pruža mogućnost kompanijama da dođu do izvora finansiranja, posebno kod onih kompanija koje imaju značajan potencijal za brz rast.
Prema njegovim rečima, tu je posebno interesentna industrija informacionih tehnologija.
Zakon otvara mogućnost da fondovi ulažu u druge vrste imovine, a ne kao do sada, samo u hartije od vrednosti i depozite. Zbog toga su oči uprte u berzu.
“Najveći problem sa kojim se suočava je pitanje likvidnosti, dakle nedovoljnog obima trgovanja na samoj berzi”, kaže Srđan Maletić, izvršni direktor “Inteze invest”.
“Mi smatramo da bi velika državna kompanija koja izađe na berzu, bila dovoljno interesantna da može da privuče veliki set investitora, a da ti investitori onda mogu biti pozivnica za domaće privatne kompanije da finansiraju svoje poslovanje”, kaže Miroljub Ristić iz Beogradske berze.
Evropska banka za obnovu i razvoj najavila je da će u ovoj godini sa Vladom Srbije pripremati državne kompanije za izlazak na berzu.
