Na upravo završenom Kopanik Biznis Forumu 2020, čija su glavne teme bile digitalizacija i industrija 4.0, Mastercard je predstavio aktuelna rešenja u okviru platne industrije, kao i trendove i načine na koje ćemo plaćati u budućnosti. Kao globalna tehnološka kompanija koja posluje na više od 210 tržišta, Mastercard je u Srbiju doneo tehnologije kojima je omogućena modernizacija tržišta kroz saradanju sa poslovnim partnerima, ali i sa državnim sektorom odnosno lokalnim samoupravama i nevladinim organizacijama. O najvažnijim temama iz oblasti platne industrije, koje su pokrenute na ovogodišnjem forumu, Bankar.rs je razgovarao sa Jelenom Ristić, direktorkom za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne & Hercegovine.
Slušajući zaključke različitih panela na ovogodišnjem Kopaonik Biznis Forumu, deluje da je korisničko iskustvo primarni fokus za sve igrače na tržištu, pa samim tim digitalno bankarstvo sve više dobija na značaju. Kakva su vaša iskustva sa drugih evropskih tržišta, da li korisnici brzo i lako usvajaju digitalizaciiju odnosno inovacije?
– Jednostavnost, praktičnost i bezbednost su i dalje najpozeljnije karakteristike digitalnog bankarstva, a i pored pojave u potpunosti digitalnih banaka, tradicionalne finansijske institucije i dalje dobijaju najviše poverenja od strane korisnika
Takođe, klijenti zahtevaju sve više digitlanih usluga od svojih banaka. Deo ispitanika (10%) želi da bude klijent banke koja je u potpunosti digitalna, a u tome prednjace Nemačka (14%), Italija (11%) i Španija (10%).
U Mađarskoj 28% korisnika razmatra da u narednih 12 meseci, promeni svoju banku za banku koja je u potpunosti digitalna, a njih prate Italija (20%) I Velika Britanija (18%).
Najlojalniji korisnici usluga svojih tekucih banaka su Holanđani i Švajcarci (58%).
Najveće interesovanje za digitalne usluge je među ispitanicima u Rusiji, a najmanje u Holandiji. U Francuskoj 1/5 građana tvrdi da je sasvim zadovoljna tradicionalnim rešenjima, a ispitanici u svim zemljama se slažu da će tradicionalne filijale postojati I za 10 godina.
Kakva je situacija po ovom pitanju u Srbiji? Da li su se naši korisnici digitalizovali?
– Kad pogledamo Srbiju, prošlogodišnji podaci NBS pokazuju da je broj korisnika mobilnog bankarstva porastao u proteklih pet do šest godina više od 15 puta, kao i da je ukupna vrednost transakcija ostvarenih ovim putem veća za više od sto puta nego 2013. godine.
U 2019.godini Mastercard je sproveo Digital Trust istrazivanje, o stavovima korisnika u pogledu korišćenja digitalnih usluga u 13 zemalja u regoinu, uključujući i Srbiju i Bosnu & Hercegovinu.
Prosečan korisnik u Srbiji koristi 5 bankarskih proizvoda i postoji tendencija premeštanja sa veb braousera na mobilne aplikacije banaka.
Takođe se uočava rast interesovanja za mobilna plaćanja gde je 87% ispitanika izjavilo da je plaćanje digitalnim karticama u okviru mobilnog telefona najbolja alternativa plaćanju fizičkim karticama odnosno plastikom.
I kod nas se sigurnost se istakla kao najvažažniji kriterijum za korišćenje digitalnih servisa, pa tako 41% korisnika u Srbiji želi da koristi onaj metod autentifikacije koji omogućava najviši stepen bezednosti njihovog bankovnog računa.
PIN kod je i dalje naviše korišćen metod autentifikacije, ali treba istaći da 13% ispitanika već koristi neki oblik biometrijske autentifikacije, što dovodi do zaključka da će tržište biti sve spremnije da usvoji nove načine autentifikacije, posebno jer donose viši stepen sigurnosti.
71% ispitanika tvrdi da ih novi, kompleksniji načini autentifikacije, ne bi obeshrabrili da kupuju više onlajn već da bi više sigurnosti rezultiralo sa više kupovine karticama onlajn.
Dakle, postoje određene razlike od tržišta do tržišta u Evropi i u odnosu na Srbiju i Bosnu & Hercegovinu, sigurnost je ono što je većina korisnika u istraživanju istakla kao najvažniji kriterijum za dalji rast digitalnih plaćanja.
U poslednjih nekoliko godina, u okviru platne industrije pojavljuje se sve veći broj FinTech-ova koji nude inovativna rešenja za plaćanje uz intuitivno korisničko iskustvo. I ovoj temi je bilo dosta reči tokom Foruma, a u okviru toga su se posebno spominjali koncept Open bankinga i PSD2 regulative. Šta ovaj koncept tačno podrazumeva i šta je PSD2 regulativa donela članicama EU koje su je usvojile?
– U Evropskoj Uniji je na snazi PSD2 regulativa koja zahteva od tradicionalnih bankarskih institucija da omoguće pristup platnim informacijama, različitim finansijskim nebankarskim institucijama odnosno fintecima i digitalnim gigantima, kako bi i oni mogli da razvijaju i nude inovativne proizvode i usluge tim istim korisnicima. Ova regulativa je na neki način tradicionalni bankarski sistem obavezala da se otvori ka gigantima, fintech-cima i start up-ovima i na taj način stvorila ogromnu šansu za rast. Osim podizanja konkurentnosti, ovo će za posledicu imati i transformaciju odgovora na zahteve klijenata u pravcu rešenja koja su fokusirana na potrebe korisnika, kojima je bitno da imaju besprekorno korisničko iskustvo, koje će pre svega biti sigurno, jednostavno za korišćenje i uz to im štedeti vreme.
Kako bi open banking ostvario svoj pun potencijal preduslov je da svi učesnici u procesu poštuju privatnost korisnika. Podaci o platnim transakcijama se smatraju ličnim podacima koji podležu GDPR-u koji insistira na njihovoj zaštiti. Razumevanje regulative, kao i pravilna implementacija, bile su izazazov za mnoge članice EU. U kompaniji Mastercard duboko verujemo, i sve proizvode razvijamo imajuči na umu da korisnici treba da upravljaju svojim podacima i da je sigurnost istih za nas prioritet.
Što se Open bankinga tiče, Mastercard je pokrenuo Open Banking Solutions program, kako bi podržao finansijske institucije i treća lica u njihovoj budućoj saradnji, jer radi se o globalnom trendu koji za cilj ima podsticanje konkurencije i rast inovacija u platnoj industriji, što znači bolje proizvode za korisnike.
Kakav je po Vašem mišljenju potencijal regiona za razvoj saradnji zasnovanih na otvorenom bankarstvu?
– Ono što je svakako preduslov kako bismo pričali o potencijalu Open bankinga za naš region je upravo usvajanje PSD2 regulative. Lokalne fintech kompanije nemaju pristup platnim podacima bankarskih klijenata kao što je to slučaj u EU. Međutim iskoristila bih priliku da ipak navedem jedan primer “open banking” saradnje između VIP Mobile i iPay, kao nebankarske finansijske institucije, koja je dizajnirala proizvod zasnovan na elektronskom novcu, Mastercard prepaid karticu I mobilni novčanik, koji će nudity korisnicima VIP mobilne mreže u Srbiji.
Bilo je reči i o upotrebi veštačke inteligencije koja može doneti još više sigurnosti korisnicima, ali i poboljšati korisničko iskustvo. Šta Mastercard radi na ovom planu?
– Mastercard na globalnom nivou već nekoliko godina koristi veštačku inteligenciju kroz svoju Decision Intelligence platformu.
Da bismo bolje razumeli vrednost koju veštačka inteligencija može da ima u platnoj industriji, navela bih primer odbijene kartične transakcije. Razlog odbijanja ne mora da bude uvek nedostatak sredstava na računu. Odluku o odbijanju ili prihvatanju transakcije vrše algoritmi, a dešava se da oni greškom određenu transakciju označe kao neku vrstu prevare. Pokazalo se da ovo značajno utiče i na lojalnost korisnika prema bankama, kartičnim šemama ali i trgovcima kod kojih je transakcija odbijena, dok sa druge strane odbijene transakcije imaju uticaj na širi efekat jer pogrešno odbijene transakcije prave gubitke od preko 100 milijardi dolara, što je i do 13 puta veća šteta od one koju izazivaju transakcije koje su zaista bile neka vrsta prevare.
Veštačka inteligencija može igrati veoma važnu ulogu u ublažavanju a na duže staze i potpunom suzbijanju pogrešno odbijenih transakcija. Mastercard Decision Intelligence platforma koristi prediktivnu analitiku koju sprovode mašine koje imaju mogućnost da pamte i uče, i na taj način procenat pogrešno odbijenih transakcija smanje i do 50%. Rad ovih mašina je fascinantan, jer omogućavaju analizu u realnom vremenu u kome se transakcija dešava i vrlo efikasno obrađuju 75 miliona transakcija na 45 miliona lokacija širom sveta godišnje. Dodatno, Decision Intelligence će imati veoma važnu ulogu u detektovanju I predviđanju ponašanja korisnika, kao i njihovoj segmentaciji. To znači da je moguće, samo na osnovu kartičnih transakcija znati da li je određeni korisnik veliki potrošač, da li često plaća karticom I na taj način pomaže bankama da imaju bolju procenu koliko im je neki korisnik važan odnosno vredan.
Za kraj, šta biste izveli kao zaključak sa ovogodišnjeg Kopaonik Biznis Foruma?
– Iz svega što smo čuli, rekla bih da industrija shvata da su inovacije i digitalizacija neminovnost, ne samo zato što se očekuje da smanje određene troškove, već i da omoguće perfektno korisničko iskustvo i ponude rešenja koja su zaista potrebna korisnicima u svakodnevnom životu, a koja će im biti jednostavna i intuitivna za koriščenje.
Ono što mi razumemo kao kompanija i na čemu radimo već godinama kada razvijamo nove proizvode, jesu sigurnost svih rešenja i privatnost podataka pre svega. Veoma je važno da uvodeći inovacije nikada to ne zaboravimo.
(Bankar.rs)
