Isplata stare devizne štednje u regionu – dvojni aršini međunarodnih sudova
Srbija je 28. februara isplatila prvu ratu stare devizne štednje klijentima u republikama bivše SFRJ koji su imali račune u bankama čija je matica bila u Srbiji. Reč je o 6.400 štediša koji su dobili spor po tužbi u Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Svojevremeno je slovenačka NLb banka isplatila hrvatskim štedišama milijardu evra stare štednje.
Zašto klijenti tj. banke iz Srbije ne mogu da ostvare slična prava i da li i tu postoje dvojni aršini međunarodnih sudova?
Ukupan iznos sa kamatama koji bi Srbija trebalo da isplati u osam polugodišnjih rata je 87,1 milion evra.
Za isplatu prve rate je uplaćeno 10,9 miliona evra. Tako će biti do 2023. godine, jer će taj iznos biti isplaćivan svakog 28. februara i 31. avgusta na osnovu zakona koji je naša zemlja donela pre četiri godine.
Reč je o isplati deviznim štedišama i klijentima iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koji očekuju isplatu uloga koje su imali u “Investbanci Sarajevo” i “Jugobanci Split i Rijeka”, ali i u “Novosadskoj banci”. Sličnu obavezu imaju Slovenija i Bosna i Hercegovina.
“Uprava za javni dug tvrdi da su sredstva iz ‘Invest banke’ i Jugbanke’ u Beogradu preneta na domaće banke u Bosni i Hercegovini. Te štediše moraju pokrenuti upravne sporove u Srbiji i pobijati takve stavove jer mi nemamo tu informaciju da su sredstva ikada iz Srbije posle 27. aprila 1992. vraćena u Bosnu”, navodi Amila Omersoftić iz Udruženja deviznih penzionera BiH.
Advokati kažu da naša zemlja poštuje obaveze, ali da je neuobičajeno da Hrvati traže isplatu i dobijaju je, a da su uzurpirali imovinu naših banaka i oprostili dugove hrvatskim klijentima koji su nastali u tim bankama.
Sud u Strazburu je doneo odluku na štetu Srbije, ali nije jasno zašto to ne bi važilo za naše štediše u sporovima koji se vode u hrvatskim sudovima iako je Srbija konsultovala Sud u Strazburu oko pravnog osnova za recipročne mere.
“Zbog toga što Republika Hrvatska u momentu donošenja tih zakona i podzakonskih akata nije bila potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima i temeljnim slobodama, bez obzira što su upravo ti akti koji trebaju biti predmet preispitivanja odnosno koji moraju da se uporede sa temeljnim evropskim i fundamentalnim vrednostima jesu bili osnov na osnovu koga je došlo da oduzimanja da ne kažem nacionalizovanja imovine srpskih preduzeća i banaka u Hrvatskoj”, objašnjava Ivan Simić, advokat zastupnik naših banaka.
Neke republike bivše SFRJ su pre tri decenije od štediša otkupljivale deviznu štednju na sekundarnom tržištu uz veliki popust. U tom slučaju nije bilo sudskih postupaka, a za te države je to bilo višestruko jeftinije.
Izvor: RTS
