Ukrupnjavanje i konsolidacija bankarskog sistema – U Srbiji danas posluje 26 banaka
Prodajom Komercijalne banke slovenačkoj NLB banci, na srpskom tržištu poslovaće 25 banaka. Trenutno ih, prema podacima Narodne banke Srbije, ima 26, a ne tako davno u Srbiji je poslovalo čak 47 banaka.
Veliki broj banaka koje su postojale početkom 2000-ih godina, u međuvremenu je kroz akvizicije ili pripajanja promenilo nazive i korporativne boje. Priča oko prodaje Komercijalne banke je trenutno najaktuelnija, ali svi se dobro sećaju i Nacionalne štedionice, HVB banke, Metals banke, Credy banke, Continental banke, Novosadske banke, Niške banke, Panonske banke, Ju banke, Alfa banke, Laiki banke, Marfin banke… banaka čiji su nazivi otišli u istoriju. Ako nisu otišle u stečaj ove banke su promenile i ime i vlasnika, piše Blic.
Ukrupnjavanja i konsolidacije bankarskog sistema toliko su prisutne u poslednje vreme, da je teško ispratiti sve kupovine, prodaje i preimenovanja banaka. Na tržištu su među najnovijim vestima pripajanje Sosijete Ženeral banke OTP grupi i promena naziva Telenor banke.
Bolji poznavaoci ekonomskih prilika, koji malo duže prate dešavanjam setiće se da je Nacionalnu štedionicu kupila grčka EFG banka, HVB banka je postala Unikredit, a Metals banku je najpre preuzela država, da bi zatim postala Razvojna banka Vojvodine koja je kasnije otišla u stečaj. Kragujevačku Credy banku kupila je Kreditna banka Maribor, posle čega je postala vlasništvo Direktne banke. Ista banka preuzela je Findomestik, a zatim i Pireus banku, dok je austrijski Erste na srpsko bankarsko tržište ušao kupovinom Novosadske banke. Ju banku je prvo kupila grčka Alfa banka, a nju je zatim preuzela AIK banka…
Uz trend konsolidacije postojećih, na srpsko bankarsko tržište su 2014. i 2016. stigle i dve potpuno nove banke – Mirabank i Bank of China.
Bankarsko tržište u Srbiji kreće se u pravcu efikasnijeg upravljanja i očekivani trend ukrupnjavanja će se verovatno nastaviti još neko vreme, a to bi moglo da donese povoljnije cene bankarskih proizvoda i usluga, smatraju ekonomski stručnjaci. Ipak, napominju da ne treba očekivati bilo kakve nagle ili drastične promene.
“Bankarsko tržište u Srbiji svakako se kreće u pravcu daljeg ukrupnjavanja, odnosno koncentracije, ulaskom većih bankarskih grupacija. Time se podiže konkurentnost, pa verujem da bi i zbog povećanja tržišnih kapaciteta moglo da dođe do određenih pomeranja cena određenih bankarskih proizvoda i usluga, a što će biti povoljno za našu privredu i stanovništvo”, ocenjuje u razgovoru za “Blic Biznis” Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, uz napomenu da su kamate već izuzetno niske i da ne treba očekivati neke ekstremne skokove, odnosno padove.
On podseća da je smanjivanje broja banaka očekivano, jer smo inače imali disproporcionalan broj za veličinu našeg tržišta. Živanović dodaje da je rasuto tržište karakteristično za ceo region.
“Konzervativna bankarska teorija kaže da je jedna veća univerzalna banka dovoljna na milion stanovnika”, ističe naš sagovornik.
To praktično znači da je u odnosu na broj građana Srbije u našoj zemlji tri do četiri puta više banaka nego što je potrebno.
Sve manje i radnika i poslovnica
Smanjenje broja banaka na srpskom tržištu donelo je od 2010. godine i smanjenje broja zaposlenih u bankama za 8.000, dok je broj poslovnica smanjen sa 2.600 na 1.600. Ipak, ekonomski stručnjaci ne očekuju posebne promene u poslovanju banaka kao rezultat promene vlasništva.
Iz Narodne banke Srbije više puta su navodili da su promene vlasničke strukture u bankama uglavnom inicirale matične banke, ali i podsećali da je to posledica globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija.
“Konsolidacija bankarskog sektora u Srbiji je motivisana odlukama matica banaka iz Evrope koje napuštaju određene regione, pa i tako i Srbiju. S druge strane, u Srbiju i dolaze banke, a najvažnije je da ni deponenti ni država ne snose posledice tuđih odluka”, rekla je nedavno za “Blic Biznis” guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Prema ranijim ocenama NBS, sve ove promene imaju pozitivne posledice za građane i privredu, a diversifikacija vlasničke strukture povećava otpornost bankarskog sektora na potencijalne šokove i jača stabilnost bankarskog sistema u celini.
