Trgovci mogu da odrede minimalni iznos računa koji kupac može platiti karticom
Na vratima jedne trgovine u centru Beograda piše da ne primaju kartice za kupovinu manju od 100 dinara i da ne primaju kartice ukoliko se kupuju cigarete kao jedan proizvod. Potrošači iznenađeni ovom nesvakidašnjom informacijom pitaju se može li trgovina da pravi takvu „podelu”.
Odgovor je da može, što je “Politici” potvrđeno i u Narodnoj banci Srbije (NBS), a razlog su troškovi koji prate kartično plaćanje i koje snosi trgovac. Naime, minimalni iznosi računa koje kupac može platiti karticom ne regulišu se propisima, pa odluka o minimalnom iznosu koji se plaća karticom kod pojedinih trgovaca zavisi od poslovne odluke tih trgovaca. Odluka zavisi od troškova koji prate tu transakciju. Drugim rečima, trgovine u Srbiji imaju pravo da odbiju plaćanje platnim karticama male iznose.
U NBS kažu da propisima kojima se uređuju platne usluge u Srbiji, odnosno Zakonom o platnim uslugama i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona i Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, nije propisan minimalni iznos za plaćanje platnim karticama. Drugim rečima, minimalni iznosi računa koje kupac može platiti karticom ne regulišu se propisima, niti je međunarodna praksa da se propisuje minimalni iznos za plaćanje karticama kod trgovaca.
U centralnoj banci napominju da su, u slučaju troškova platnih kartica, posebno osetljivi manji trgovci i upravo se pitanje minimalnog iznosa za plaćanje platnom karticom javlja zbog visokih troškova kod kartičnih transakcija male prosečne vrednosti. Iz tog razloga, banke prihvatioci (banke koje su omogućile trgovcu korišćenje POS uređaja) sa trgovcima koji imaju nisku prosečnu vrednost transakcije u nekim slučajevima zaključuju ugovor o prihvatanju platnih kartica, gde je definisan fiksni minimalan iznos trgovačke provizije, koji trgovac plaća banci nezavisno od vrednosti transakcije.
U trgovačku proviziju najčešće su uključeni troškovi međubankarske naknade, kartičnih sistema i ostali operativni troškovi koje banka prihvatilac ima. Struktura tih troškova razlikuje se u zavisnosti od kartičnog sistema i banke prihvatioca.
“Upravo zbog snižavanja troškova prihvatanja kartica na prodajnim mestima, a posebno zbog malih i srednjih trgovaca, na predlog NBS u junu prošle godine usvojen je Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim su međubankarske provizije snižene sa prosečnih jedan odsto na 0,2 odsto za transakcije debitnim karticama i na 0,3 odsto za transakcije kreditnim karticama. Kao rezultat toga, prosečna ugovorena trgovačka naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima na kraju juna 2018. godine bila je dva odsto, a prema podacima kojima NBS raspolaže, na kraju 2019. godine ta provizija bila je 1,6 odsto, što znači da je od usvajanja zakona prosečna ugovorena trgovačka provizija smanjena za 0,4 odsto, odnosno za 20 odsto. Napominjemo da je reč o prosečnim iznosima trgovačkih provizija i da se ona razlikuje između različitih trgovaca i u velikoj meri zavisi od veličine i pregovaračke moći pojedinih trgovaca”, objašnjavaju u NBS.
Iako su međubankarske provizije snižene zbog zakonskog uređivanja, zakon ne uređuje visinu troškova kartičnih sistema, s obzirom na to da se oni ne mogu ograničiti propisom, a izuzetno su različiti za kartice različitih brendova. Budući da i troškovi kartičnih sistema utiču na visinu trgovačkih provizija, u skladu sa zakonom trgovci imaju pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih provizija za kartice različitih brendova. Još jedna od mera NBS u pravcu snižavanja trgovačkih provizija na našem tržištu je i ta da su za nacionalni kartični brend „dinakard” definisani najniži troškovi kartičnog sistema da bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, kako bi prihvatanje ovih kartica bilo što povoljnije za naše trgovce.
Imajući u vidu navedene efekte, s obzirom na to da su propisi kojima su ograničene međubankarske naknade u primeni od decembra 2018. godine, u narednom periodu se može očekivati dodatno snižavanje trgovačkih provizija i drugi pozitivni efekti koji će se odraziti na popularizaciju kartičnih plaćanja u našoj zemlji.
“Kao jedan od takvih pozitivnih efekata donošenja Zakona o međubankarskim naknadama ističemo širenje mreže POS terminala na prodajnim mestima, ali i širenje internet prihvatne mreže. Naime, na kraju drugog tromesečja 2018. godine, pre stupanja zakona na snagu, u našoj zemlji bilo je 79.486 POS terminala, a na kraju trećeg tromesečja 2019. godine 90.249 terminala, što predstavlja rast od 10.763, odnosno 13,5 odsto. U pogledu prihvatne mreže na internetu, na kraju drugog tromesečja 2018. godine u našoj zemlji postojalo je 681 virtuelno prodajno mesto, a na kraju trećeg tromesečja 2019. godine 1.061, što predstavlja rast od 55,8 odsto. Kao dodatnu meru koja će uticati na snižavanje troškova prihvatanja bezgotovinskih plaćanja možemo pomenuti i uvođenje instant plaćanja na prodajnim mestima”, kažu u NBS.
