U mnogim svetskim metropolama cene stanova divljaju.
Kako bi to kontrolisale, vlasti u mnogim gradovima zamrzavaju rast stanarina, odnedavno i Berlin.
Međutim, iskustva pokazuju da to baš i nije najbolje rešenje, piše DW.
Berlinske gradske vlasti odlučile su da zamrznu stanarinu na pet godina. S obzirom na to da su pre datuma koji je presudan za visinu stanarine, u junu prošle godine, stanarine dodatno podivljale, zakonski je određeno i koliko stanarine smeju biti visoke.
Izuzetak su socijalni stanovi i stanovi izgrađeni nakon 2014. Gradske vlasti time utiču na slobodno tržište nekretnina što baš i nije svima po volji.
Ali oko retko kog pitanja su ekonomisti toliko jedinstveni kao oko pitanja zamrzavanja i ograničavanja visine stanarina. Velika većina njih smatra da ove mere dugoročno donose više štete nego koristi, prenosi portal Index.hr.
“Manhattan Institute for Policy Research” tvrdi da zamrzavanja stanarine ne pridonose povećanju broja stanova niti su rešenje u borbi protiv siromaštva ili getoizacije u velikim gradovima.
Najsnažniji argument ekonomista glasi da zamrzavanje stanarina kratkoročno doprinosi stabilizaciji tržišta, ali da dugoročno gledano odbija ulagače kojima se više ne isplati gradnja stanova. Vlasnici stanova više ne mogu sebi da priušte ulaganja u modernizaciju.
Markus Kjelbak iz investicione kuće Patrizia kaže za DW kako zamrzavanja doduše na trenutak mogu da otklone bolest rastućih stanarina, ali da ne uklanjaju uzroke nestašice stambenog prostora.
Istorijski gledano u Evropi i Severnoj Americi vlasti su posebice nakon velikih ratova posezale za instrumentima kontrole stanarina. U nekim gradovima poput Njujorka stanarine su bile vraćane na istorijski niske nivoe pre Drugog svetskog rata. Siromašni stanari nisu mogli ili nisu hteli da se brinu oko modernizacija i zato su čitave gradske četvrti propadale. U drugoj fazi kontrole stanarina, u sedamdesetim godinama, više se radilo o kontroli rasta nego o zamrzavanju ne nekom nivou.
Zamrzavanje i ograničenje visine stanarina nije stvar prošlosti. U Njujorku je prošle godine donesen novi, sporni zakon, o zamrzavanju stanarina. Slično se planira i u švajcarskom Bazelu. Berlin dakle nije usamljen.
Problem je u gradovima u kojima istovremeno egzistiraju kontrolisana i nekontrolisana tržišta nekretnina. Lista čekanja za stanove u kojima grad reguliše nisku stanarinu je u Švedskoj prešla granicu od 600.000 interesenata. Na ovakav stan se čeka po jedanaest godina. Situacija je posebno kritična u Stokholmu gde već odavno postoji ilegalno tržište subvencionisanim stanovima. Vlasti su shvatile problem i malo po malo kontrolisane stanove vraćaju “normalnom” tržištu. Zvuči kontradiktorno, ali to smanjuje visine prosečnih stanarina.
