Alfabet, krovna kompanija Gugla, prošle nedelje se približila ukupnoj vrednosti kompanije od bilion dolara. Nije prva kompanija kojoj je uspelo da dosegne tako neverovatnu valuaciju deonica.
Nije nam neobično što imamo televizijske programe koje ne plaćamo. Isto tako, potpuno nam je normalno da gledamo kablovsku TV koju delimično takođe dobijamo besplatno. Ko je ikada išta platio za radijski sadržaj? I pri tome ne treba misliti na javnu televiziju ili radio jer njih posredno plaćamo kao poreski obveznici. Deo komercijalnih televizija i radijskih stanica pronašao je interes u distribuciji besplatnog sadržaja.
Besplatni su nam i drugi internet pretraživači, ne samo Guglov. Imejlove šaljemo ne razmišljajući o tome kako je super što nam tu komunikaciju niko ne naplaćuje. Muzika je od pojave digitalnih medija postala više-manje besplatna. Ne možemo zamisliti da nam neko naplaćuje digitalne videokanale, čat usluge, korišćenje društvenih mreža, piše Gojko Drljača za Novac.hr.
Neki veruju da bi korak dalje mogao biti sistem u kojem će kompanije, recimo, uvesti politiku negativnih cena. Negativna cena naplaćivaće se onima koji konzumiraju neki proizvod ili uslugu.
Mnogo je, naravno, realnije takav biznis organizovati oko usluga. Hoće li ubuduće internet divovi plaćati poneki cent za prikupljanje vaših podataka ili za vašu pažnju. I jedno i drugo zapravo je “roba” koja se može vrlo solidno preprodavati.
Pojedini naučnici tvrde da je možda čak neobično da vrlo uspešne, divovske kompanije nisu ranije počele pošteno plaćati svoje korisnike u malim iznosima. Gugl, Fejsbuk, Instagram… sigurno za to imaju potencijala. Zašto se nije dogodilo ranije? Ako pročitate rad Džošue Gansa, profesora Univerziteta Toronto, ili pravnice Fione Skot Morton, čini se da najveći ne plaćaju malim korisnicima jednostavno jer ne moraju; njihova konkurencija je slaba te ne moraju naročito da se trude. S kim uopšte Fejsbuk treba da se takmiči za podatke korisnika?
Prošlog meseca Alfabet (Gugl) doživeo je istorijsku promenu. Njegovi osnivači Leri Pejdž i Sergej Brin su se povukli, a vođenje je preuzeo Sindar Pičaj. Cena deonica je narasla. Ne radi se o ličnoj harizmi. Tajna uspeha Gugla je u uzimanju najbolje moguće pozicije u procesu seljenja oglašivačkih prihoda na internet. Oglašavanje im donosi 99,6 odsto prihoda. U poslednjoj deceniji uspeli su da zadrže rast od 20-ak odsto. To je možda još neverovatnije od tržišne kapitalizacije. Pravo je pitanje šta će se dogoditi ako se taj rast značajno uspori, a njihovi ambiciozni projekti poput auta bez vozača i revolucionarnih lekova ne počnu davati rezultate. Verovatno će motiv za plaćanje korisnika porasti, ali je pitanje hoće li im tada ponestati finansijske moći.
Iz perspektive 2020., jako je teško za proceniti. Teško će se dogoditi novi Gugl, verovatnije je da ćemo u nekom trenutku videti vrlo drugačiji Gugle. A oni koji vide kakav će taj drugačiji Gugl biti postaće jako, jako bogati ljudi.
