Kakve opasnosti vrebaju iza kupovine preko interneta?

Koliko često kupujemo govore podaci da su tokom prošle godine građani najviše transakcija obavili u dinarima, zatim u evrima i američkim dolarima. Porast broja i vrednosti platnih transakcija kupovine robe i usluga na internetu korišćenjem platnih kartica još više dolazi do izražaja kada se pogledaju podaci za 2012. godinu, kada je započeta sveobuhvatna reforma na polju platnih usluga u našoj zemlji, navode u Narodnoj banci Srbije i dodaju da je tada ostvareno ukupno 1.167.070 platnih transakcija kupovine robe i usluga.

Međutim, istraživali smo šta najčešće kupujemo preko interneta, šta kažu brojke, šta je doneo novi Zakon, koliko smo zaštićeni i kakva su nam iskustva.

Koliko god godina da imate, ukoliko znate da surfujete na internetu možete pronaći razne stvari od odeće, obuće, kozmetike do knjiga, nameštaja, elektronike ili delova za automobil. Kupci uglavnom kažu, nema tu neke ustaljene navike, već sve zavisi koliko ono što nam treba manje košta, a želi da se ima.

“Kupujem razne stvari, elektroniku ili stvari za baštu, pa i semenje biljaka. Definitivno je povoljnije kupiti “online”, jer nekih stvari nema kod nas, poput semenki egzotičnih biljaka, kojih nema ovde u ponudi ili su pojedine mnogo skuplje”, kaže Mihailo Buberagoleš, učenik Gimnazija Veljko Petrović u Somboru.

“Kupujem uglavnom delove za automobil i pčelarsku opremu, pošto sam pčelar, pa se oprema koja me zanima može naći jeftinije čak i uz troškove slanja poštom. Obično su slike proizvoda lepše nego što je to stvarno, verovatno se odnosi i na kvalitet”, kaže Duško Obradović, profesor informatike u gimnaziji Veljko Petrović u Somboru.

“Najčešće pratim modu i modne trendove, a bila sam u situaciji da poželim nešto da kupim, ali imala sam odbojnost i plašila sam se da ako to naručim da neće biti kao što je na slici, broj ili veličina i da neće biti predstavljeno kao na fotografiji. U mojoj porodici tata često kupuje preko interneta i gleda i redovno prati sajtove za kupovinu”, kaže Vanja Tošić, učenica gimnazije Veljko Petrović u Somboru.

Preko interneta smo kupovali više prošle nego pretprošle godine, kažu u Narodnoj banci Srbije. Pa su tako u prva tri kvartala 2019. godine fizička i pravna lica obavila preko devet miliona transakcija kupovine robe i usluga, od čega najviše u dinarima i to preko četiri miliona transakcija u vrednosti 12,3 milijarde dinara. Na drugom mestu su građani kupovali u evrima, pa je u 2, 5 miliona transakcija razmenjeno 116,4 miliona evra, a na trećem mestu su američki dolari – dva miliona transakcija od 55,7 miliona dolara.

Potrošači su se najčešće žalili da ne znaju od koga kupuju i da im ne stigne tražena roba koja je poručena preko interneta.

“Skoro je stupio na snagu Zakon o trgovini, koji je u potpunosti usklađen sa direktivama Evropske unije, dok je stari bio potpuno zastareo. Ono na šta su se žalili potrošači u ranijem periodu je da ne znaju od koga kupuju, da im ne stigne roba koja je poručena, da ne mogu ostvariti pravo na reklamaciju… Naš savet potrošačima je da robu kupuju na registrovanim web sajtovima od registrovanih trgovaca. Najčešće potrošači, od kada je u ekspanziji kupovina preko društvenih mreža, robu kupuju preko fejsbuka ili instagrama i tu se ne zna ko stoji iza te stranice i ne može da se uđe u trag, a i ne možete da pomognete tim potrošačima, pa je njima teško da ostvare neka svoja prava i upravo to je novi Zakon o elektronskoj trgovini targetirao tako što je uveo obavezu za sve oglašivače i za sve trgovce koji prodaju robu “on line” da moraju imaju podatke za identifikaciju”, objašnjava Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Iskustva “on line” kupovine su različita.

“Loših iskustava nisam imamo, ali dešavalo se da poručim proizvod, platim ga i on ne stigne, ali su mi vratili novac u tim slučajevima. Isključivo plaćam karticom, zašto što je tako jednostavnije”, kaže Mihailo Buberagoleš, učenik gimnazije Veljko Petrović u Somboru.

“Desilo mi se jednom da sam dobio deo za automobil koji je bio loš i ispravan. Nije sve 100 posto bezbedno kupovati, ali ako se već odlučite znajte da rizik postoji”, upozorava Duško Obradović, profesor informatike.

U Ministarstvu trgovine navode da je Zakonom o trgovini inspektorima dat novi mehanizam za kontrolu – prikrivena kupovina.

U proteklom periodu uklonjeno je 240 oglasnih poruka u kojima su se nelegalno nudili duvanski proizvodi, a oduzeto oko dve tone duvana. Između ostalog, pronađeno je više fizičkih lica koja su nudila dijetetske suplemente, a oduzeto je i 76 televizora koje je neregistrovani trgovac nudio putem interneta. Kada je reč o Zapadnobačkom okrugu, saznajemo da je tokom prošle godine policiji prijavljeno oko dvadeset prevara za kupovinu mobilnih telefona, patika, zavesa i računarske opreme.

U ukupnom broju primljenih Post-ekspres pošiljaka u Pošti Srbije u 2019. godini, pošiljke koje sadrže robu naručenu putem interneta i telefonom (daljinska prodaja) učestvuju sa blizu 50 procenata, pri čemu je područje Vojvodine izuzetno zanimljivo i generiše četvrtinu tržišta Post-ekspres pošiljaka.

Roba koja se najčešće naručuje ovim kanalima je obuća, odeća, kozmetika, sportska oprema, telekomunikaciona i računarska oprema i uređaji.

Što se tiče robe čiji sadržaj ne odgovara naručenom, procenat takvih pošiljaka je, prema evidenciji koju vodi Pošta Srbije, za područje Sombora zanemarljiv i iznosi svega deset pošiljaka u 2019. godini na području koje pokriva Područna jedinica Sombor, a za koje su korisnici prijavili da sadržaj pošiljke ne odgovara naručenoj robi.

Pošta Srbije nije odgovorna za neodgovarajući sadržaj, u skladu sa Zakonom o poštanskim uslugama i drugim podzakonskim aktima, jer ovu kategoriju pošiljaka prima zatvorenu. U ovakvim slučajevima, prema preporuci nadležnog državnog organa, Pošta upućuje korisnike da se za ostvarivanje svojih prava obrate nadležnom državnom organu (policijskoj upravi, tužilaštvu ili sudu), koji nalaže i dalje postupanje sa otkupnim iznosom.

Izvor: RTV