Srbija odbila da isplati 27 miliona evra štedišama iz BiH
Omersoftić je podsetila kako je 2014. donesena presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ališić i drugi protiv Srbije i Slovenije, u kojem su aplikanti naveli da nisu mogli podići svoju “staru” deviznu štednju sa svojih računa u bh. podružnicama Ljubljanske banke i Investbanke nakon raspada SFR Jugoslavije.
“Srbija je velikom broju štediša, koji su bili u BiH 1997. godine, odbila zahtev za verifikaciju zato što je Agencija za privatizaciju FBiH dala netačne podatke da je njihova štednja u BiH”, kazala je Omersoftić, dodavši da je presudom Evropskog suda za ljudska prava navedeno da se ta štednja nalazi u Srbiji.
Navodi kako je prema evidencijama Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH 4.773 vlasnika računa.
“Prema informaciji koju smo dobili iz Beograda, oni od toga imaju 1.400 prijavljenih za povrat i za njih su pripremljena rešenja kojima će se odbiti priznavanje povrata štednje. Mnogi su ta rešenja već dobili ovih dana. Oni će morati pokrenuti sudske postupke u Beogradu da bi dokazali da imaju pravo na štednju”, istakla je Omersoftić.
Dodala je kako su se obratili predsedavajućem Veća ministara BiH, Zoranu Tegeltiji, budući da je Veće ministara BiH još 2017. godine utvrdilo da štediše nisu ostvarile nikakvo pravo po toj štednji u Srbiji.
“Svako pojedinačno mora otići u Beograd i pokrenuti postupak. Moraju otići i oni koji su dobili, otvoriti račune jer će njihov novac biti uplaćuvan na računima u njihovim bankama. Isplata će biti u osam rata, zamislite ljude koji moraju osam puta otići u Beograd”, rekla je ona, dodavši kako su štediše uglavnom stariji ljudi.
Štediše strahuju kako će procesi, ako uopšte budu pokrenuti, godinama trajati u Srbiji.
“Jedini način kako se može doći do rešenja jeste da pokrenemo krivičnu prijavu protiv direktora Agencije za privatizaciju FBiH. Na osnovu krivične odgovornosti se može tražiti obnova postupka u Srbiji”, zaključila je Amila Omersoftić.
