Švajcarski privatni bankari žale se da su neki njihovi klijenti povukli veliki deo svog novca iz banaka kako bi ga sami čuvali, bez obzira na to što ova zemlja ima reputaciju najsigurnijeg i najpouzdanijeg mesta na svetu za čuvanje novca, piše portal Klix.ba.
Ovaj potez bogataša usledio je nakon pet godina negativnih kamatnih stopa, objavio je CNN.
To je posledica politike koja je trebalo da spreči dalje jačanje franka, a koja je od privatnih banaka tražila da Švajcarskoj nacionalnoj banci plaćaju naknade za smeštanje novca u svoje sefove. Deo ovih troškova banke su prebacile na neke od svojih najjačih klijenata.
Ovo se nije svidelo onima koji su navikli da zarade od novca koji su dali na štednju, a za čije čuvanje sad moraju da plaćaju, pa su potražili druge opcije za njegovo skladištenje. Nekolicina klijenata preuzela je svoj novac kako bi ga smestila u privatne sefove, tvrde službenici nekoliko tamošnjih banaka.
“Banka ispituje opcije s klijentima. Ako nam oni dopuste da napravimo neke druge stvari na kojima ćemo zaraditi novac, onda im ne naplaćujemo štednju, ali banke polako počinju da gube mogućnost izbora u pokušaju da nađu način da ne naplaćuju čuvanje velikih iznosa novca”, kaže Norman Vilamin iz privatne banke UBP. Tako su neke banke dovedene do završnog čina i morale su da počnu da naplaćuju najvažnijim klijentima.
Negativne kamatne stope, koje su se pojavile 2015. u Švajcarskoj, otežale su tamošnjim bankama sticanje profita od pozajmica i hipoteka. Kredi Svis, švicarska investiciona banka, objavila je prošle godine da će morati da primeni negativnu kamatnu stopu od 0,75 odsto za iznose veće od dva miliona švajcarskih franaka. Ovo znači da bi za klijenta koji želi da stavi na štednju tri miliona franaka banke u jednoj godini morale da naplate 7.500 franaka, navodi Klix.ba.
Ako klijenti žele da povuku svoj novac iz banke, nailaze na komplikovanu logistiku. Oni prvo moraju da nađu mesto za njegovo skladištenje i naprave finansijski plan.
Ludvig Karl, portparol firme Svis gold sejf koja izdaje sefove u Švajcarskoj i Lihtenštajnu, kaže da je potražnja za sefovima njegove firme porasla od 2015.
Povlačenje velikih iznosa novca iz švajcarskih banaka može imati i negativne posledice ako klijenti odluče nakon nekog vremena da se vrate u banku. Ako bi klijent došao s, na primer, 800.000 franaka u gotovini nakon pet do 10 godina, banka bi postavljala mnoga pitanja.
Zbog novonastalog trenda, Švajcarska nacionalna banka je u septembru prošle godine saopštila da će podići donju granicu za plaćanje negativne kamatne stope pa će iznos koji banke mogu da prihvate na štednju bez plaćanja naknade biti veći.
Ipak, švajcarsko udruženje banaka je već sledećeg meseca objavilo izveštaj o tome da “negativne kamatne stope više ne zadovoljavaju svoju ekonomsku svrhu”, a Evropska centralna banka, koja prati negativne kamatne stope u 19 zemalja koje koriste evro od 2014. godine, takođe se suočila sa zahtevima da istraži negativne efekte ovakve politike.
