Privredni apelacioni sud (PAS) po drugi put je ukinuo prvostepenu odluku Privrednog suda u Beogradu.
Tom odlukom bio je odbijen zahtev Zagrebačke banke za priznanje odluke hrvatskog suda o naplati sudskih troškova od oko 100.000 evra od Jugobanke i naložio da se o zahtevu ponovo odluči.
Ova odluka je doneta pošto je PAS usvojio žalbu Zagrebačke banke i po drugi put naložio ponovno odlučivanje Privrednog suda u Beogradu o zahtevu za priznanje strane sudske odluke, koji je u ovom slučaju doneo Trgovački sud u Zagrebu.
U ovom slučaju Privredni sud u Beogradu je, u odluci u koju je Tanjug imao uvid, pored ostalog zaključio da je nesporno da je odluka čije se priznanje traži postala pravosnažna i izvršna i da je Jugobanci bilo omogućeno da učestvuje u postupku u Zagrebu u kojem je ta odluka doneta.
Istovremeno je zaključio da bi njenim priznanjem bio povređen domaći javni poredak, zbog neusklađenosti hrvatske odluke sa domaćim propisima.
Ovu odluku PAS je ukinuo jer smatra da je pogrešan zaključak prvostepenog suda o javnom poretku te naglašava da se odluka hrvatskog suda mora ceniti u celini što znači i u pogledu troškova.
Podsetio je da je Trgovački sud u Zagrebu usvojio prigovor prigovor zastarelosti u ovom slučaju i zbog toga je naložio je da se u ponovnom postupku utvrdi da li postoji materijalni reciprocitet, kao i da li ima suprotnosti javnom poretku.
Beogradski advokat i savetnik za praćenje postupaka u Hrvatskoj Ivan Simić upozorava da je zahtev za troškove ovog postupka samo jedan od oko 180 potencijalnih zahteva hrvatskih preduzeća i banaka za naplatu u Srbiji.
Svi ti troškovi su, kako objašnjava za Tanjug, nastali u postupcima koje su sprska preduzeća vodila u Hrvatskoj radi ostvarenja imovinskih prava i potraživanja srpskih banaka od preduzećima u Hrvatskoj na ime neplaćenih kredita.
Simić je napomenuo da su svi hrvatski sudovi odbili zahteve srpskih preduzeća i banaka za povraćaj objekata koje su gradili ili kupovali, odnosno povraćaj sredstava na ime kredita koje su davali hrvatskim preduzećima, pre raspada SFRJ.
“Sa druge strane, sudovi u Srbiji su usvojili sve zahteve hrvatskih preduzeća u pogledu njihovih pretenzija mahom prema nepokretnoj imovini, iako je osnov za traženje bio značcajno slabiji”, naveo je Simić, koji smatra da je i pravnim laicima očigledna disproporcija u postupanju dva pravna poretka – srpskog i hrvatskog.
