Deloitte-ova Fudbalska finansijska liga otkriva 20 fudbalskih klubova sa najvećom zaradom u sezoni 2018/19, sa rastom kombinovanih prihoda od 11%, čiji su ukupni prihodi dostigli 9,3 milijardi evra, što je novi rekord; FK Barselona je na prvom mestu po prvi put, a istovremeno je postala i prvi klub koji je oborio rekord od 800 miliona evra. Real Madrid je pao na drugo mesto, ostvarivši prihod od 757,3 miliona evra, a jaz između prvog i drugog mesta sada je najveći u istoriji ove publikacije (83,5 miliona evra); Mančester Junajted (711,5 miliona evra) je na trećem mestu ali rizikuje da po prvi put izgubi poziciju kluba Premijer lige s najvećim prihodima u istoriji Finansijske lige.
Bajern Minhen ( 660,1 milion evra) je na četvrtom mestu, dok je Pari Sen Žermen (635,9 miliona evra) ušao među prvih pet na štetu Mančester sitija (610,6 miliona evra). Totenhem Hotspur (521,1 milion evra) je osmi, što je najviša pozicija ovog kluba svih vremena i čime je prestigao Čelsi (513,1 milion evra) i Arsenal (445,6 miliona evra) i postao londonski klub s najviše prihoda u Finansijskoj ligi po prvi put još od sezone 1996/97.
Dvadeset fudbalskih klubova s najvećom zaradom na svetu ostvarilo je rekordnih 9,3 milijardi evra kombinovanih prihoda u sezoni 2018/19, pokazuje 23. izdanje Fudbalske finansijske lige Sportske poslovne grupe kompanije Deloitte.
Pet klubova s najvećim prihodima u ovom izdanju Finansijske lige su FK Barselona (840,8 miliona evra ukupnih prihoda), Real Madrid (757,3 miliona evra), Mančester Junajted (711,5 miliona evra), Bajern Minhen (660,1 milion evra) i Pari Sen Žermen (635,9 miliona evra), koji su zajedno napravili više prihoda nego 11 klubova rangiranih između 10. i 20. mesta.
Zarada od prenosa ostaje najveći pojedinačni prihod za klubove, čineći 44% ukupnih prihoda. Sposobnost privlačenja znatnog komercijalnog interesa je faktor koji pravi razliku između onih na vrhu (tj. onih koji se tradicionalno i redovno takmiče u UEFA Ligi šampiona) i onih na dnu Finansijske lige. Primetno je da duži period odsustva iz klupskih takmičenja u okviru UEFA, a naročito Lige šampiona, značajno utiče na stvaranje prihoda, a istovremeno se najbolje rangirani klubovi manje oslanjaju na prihod od emitovanja utakmica u odnosu na manje klubove.
Den Džons, partner u Deloitte-ovom Sektoru za analizu sportskog poslovanja, to je ovako komentarisao: „Rast fudbalske industrije uporno nadmašuje rast u drugim sektorima i po prvi put 20 najboljih klubova Finansijske lige su zajedno ostvarili prihod od preko 10 milijardi evra u jednoj godini.”
„Primetno je da u ovom izdanju Finansijske lige imamo očiglednu i kontinuiranu pojavu „mini-liga u okviru Finansijske lige”, pošto se klubovi koji stvaraju najviše prihoda i dalje izdvajaju od ostalih.”
Napredak na pravi način
Pošto je FK Barselona po prvi put dostigla vrh Finansijske lige, a istovremeno i postala prvi klub koji je oborio rekord od 800 miliona evra, ovogodišnji plasman je takav da su Španci drugu godinu uzastopce na prvom i drugom mestu. Međutim, pozicije su se zamenile, pošto je Real Madrid pao na drugo mesto; jaz između prvog i drugog mesta sada je najveći svih vremena u istoriji ove publikacije (83,5 miliona evra).
Rast prihoda FK Barselona mahom se može pripisati promeni koju je klub napravio u pristupu poslovanju, a glavni faktor te promene je odluka da se u okviru kluba uvedu trgovina i licenciranje. Prepoznavši moć sopstvenog brenda, klub je sam pojačao upravljanje nad svojim trgovinskim poslovanjem i licenciranjem umesto da se za ove usluge osloni na treća lica. Na ovaj način klub je počeo dodatno da upravlja načinom reklamiranja i prodaje svojih proizvoda, kao i mogućnošću da ovaj prihod prijavljuje kao bruto, a ne neto iznos.
„Barsa je jasan primer kluba koji se prilagođava promenljivim tržišnim uslovima, sve manje se oslanjajući na prihode od emitovanja utakmica i usredsređujući se na prihode u porastu kojima upravlja. Komercijalno poslovanje kluba donelo je 383,5 miliona evra prihoda, što je više od ukupnog prihoda dvanaestoplasiranog kluba na rang listi Finansijske lige ove godine. Pošto klub očekuje dalji rast komercijalnih prihoda, očekujemo da zadrži najbolje mesto u izdanju sledeće godine, a Barsa je na dobrom putu da postane prvi klub Finansijske lige koji će u narednim godinama ostvariti prihod od 1 milijarde evra”, kaže Džouns.
Detaljniji pregled
Premijer liga i dalje daje doprinos većini klubova u 20 najboljih Finansijske lige, pri čemu je osam klubova u izdanju od ove godine ispunilo uslov.
Mančester Junajted ostaje na trećem mestu s prihodom od 627,1 milion funti (711,5 miliona evra), ali trenutno predviđa prihod od 560 – 580 miliona funti u sezoni 2019/20. usled činjenice da se nije kvalifikovao za učešće u Ligi šampiona ove sezone, što je rezultat zbog kog će Crveni đavoli verovatno pasti na najnižu poziciju Finansijske lige svih vremena u izdanju sledeće godine. Klub zbog ovoga takođe rizikuje da po prvi put izgubi poziciju kluba Premijer lige s najvećim prihodima u istoriji Finansijske lige. Mančester Siti i Liverpul, najveći domaći rivali Junajteda, u sezoni 2018/19. stvorili su prihode 538,2 miliona funti (610,6 miliona evra) i 533 miliona funti (604,7 miliona evra) tim redom. Dugoročne ambicije Liverpula da zauzme poziciju u prvih pet klubova Finansijske lige u budućim izdanjima nisu nerealne, naročito ako klub može da se nadoveže na skorašnji savršeno tempirani uspeh u Premijer ligi i osvoji UEFA Ligu šampiona 2019. godine.
Totenhem Hotspur je osmi u ovogodišnjoj Finansijskoj ligi, što je najviša pozicija ovog kluba svih vremena i čime je prestigao Arsenal i Čelsi i postao londonski klub s najviše prihoda u Finansijskoj ligi po prvi put još od sezone 1996/97. Njegovi prihodi porasli su na 459,3 miliona funti (521,1 milion evra), što se uveliko može pripisati povećanim prihodima od emitera i iz komercijalnih izvora, i to nakon sezone u kojoj je klub napredovao i došao u finale Lige šampiona, te se preselio na Totenhem Hotspur stadion.
Arsenal je s 9. pao na 11. mesto, čime se naglašavaju finansijske posledice odsustva kluba iz Lige šampiona drugu sezonu zaredom. Usled toga, broj timova Premijer lige u 10 najboljih smanjio se na pet ove godine sa rekordnih šest prethodne godine.
Sem Bur, viši rukovodilac u Deloitte-ovom Sektoru za analizu sportskog poslovanja, komentariše da je “uticaj učešća i učinka u klupskim takmičenjima UEFA na prihode očigledan u Londonu i severozapadnom delu zemlje, uz skok Liverpula, Mančester Sitija i Spura izazvan ulaskom u nokaut faze Lige šampiona. Relativni pad Arsenala neposredna je posledica neučestvovanja u takmičenju drugu sezonu zaredom, a ista sudbina bi mogla zadesiti i Mančester Junajted.”
Situacija širom sveta
Van Premijer lige, klubovi iz drugih fudbalskih liga „velike petorke” – francuska Liga 1, španska La Liga, nemačka Bundesliga i italijanska Serija A, takođe se nalaze u najboljih 20. Sezona 2018/19. zabeležila je impresivan rast u vidu dvocifrenog procenta od svih izvora prihoda kluba Pari Sen Žermen, pošto se popeo na peto mesto Finansijske lige i zauzeo najvišu poziciju još od sezone 2014/15. Klub je imao komercijalni prihod od 363,4 miliona evra, drugi na rang listi Finansijske lige svih vremena, koji se može pripisati potpisivanju ugovora s pet novih partnera i produžetku ugovora sa šest svetskih brendova.
Juventus je opet zauzeo 10. mesto u ovogodišnjoj Finansijskoj ligi pošto su mu prihodi porasli na 459,7 miliona evra. Dolazak taličnog napadača Kristijana Ronalda, koji sâm ima više pratilaca na instagramu nego Real Madrid i FK Barselona zajedno, povećao je komercijalnu privlačnost Juventusa. Zbog toga je Juve doživeo porast komercijalnih prihoda, i to delom usled povećane vidljivosti brenda u sezoni 2018/19. Klub je takođe stvorio više prihoda od trgovačke prodaje, što je posledica potpisivanja ugovora s vrhunskim igračem.
Bur je dodao: „Sastav 20 najboljih ostaje relativno stabilan, uz dva debitanta u Finansijskoj ligi – Olimpik Lion na 17. i FK Napoli na 20. mestu – pri čemu su oba kluba napredovala u klupskim takmičenjima UEFA i profitirala od novog unosnijeg mehanizma raspodele prihoda koji je uvela UEFA i koji je stupio na snagu u sezoni 2018/19.”
Jedini klubovi u najboljih 30 koji nisu deo „velike petorke” su Ajaks na 23. mestu (199,4 miliona evra), Benfika na 24. mestu (197,6 miliona evra), FK Zenit Sankt Peterburg na 28. mestu (180,4 miliona evra) i FK Porto na 29. mestu (176,2 miliona evra), što dodatno oslikava značajan uticaj učešća u klupskim takmičenjima UEFA na prihode na ovim tržištima.
Situacija na vidiku
U poslednjih pet godina zbirni prihodi od emitovanja utakmica 20 najboljih klubova porasli su po zbirnoj godišnjoj stopi rasta od 11%, najviše od svih izvora prihoda. Diskutabilno je reći da li su najveće fudbalske lige sada dostigle stagnaciju u vrednosti prava na emitovanje ili ne, međutim, na kraju krajeva zaključuje se da su se prihodi od emitovanja utakmica pojedinačnih klubova otrgli kontroli. Da bi se ubuduće postigao rast diferencijalnih prihoda, klubovi moraju da se usredsrede na maksimizaciju izvora prihoda na koje imaju najveći uticaj. Izazov im je da to učine u trenutku kada su budući izgledi fudbala nepredvidivi kao nikada pre.
„Žreb runde za 16 timova Lige šampiona za sezonu 2019/2020, kao i najboljih 20 klubova Finansijske lige, sastoji se isključivo od timova iz liga evropske „velike petorke”. Ključni akteri u igri pažljivo će pratiti postojanu nepredvidivost fudbalskih ishoda kao ključnu pokretačku snagu dugoročne i održive vrednosti”, zaključuje Bur.
Izvor: BiF
