Plan države je da do 2024. godine gotovo duplo uveća elektronska plaćanja u Srbiji i broj bankomata podigne na evropski prosek.
Da bi se ti ciljevi i ostvarili, razmatraće se subvencije za uvođenje POS terminala kod malih trgovaca širom zemlje, ali i poreske olakšice i nagrade za građane koji plaćaju karticama.
Narodna banka Srbije je, u saradnji sa Svetskom bankom, pripremila radni dokument, kao deo Nacionalne strategije Srbije, za plaćanja male vrednosti između fizičkih lica, kao i između fizičkih i pravnih lica i državnih institucija, do 2024. godine. Strategija podrazumeva niz aktivnosti u narednim godinama, a izdvojena su prva dva cilja: da se udvostruči trenutni nivo elektronskih plaćanja u Srbiji i da 90 odsto odraslih građana ima račun do 2024. godine, što će biti približno stanju u Eropskoj uniji.
Svaki građanin mesečno u proseku obavi 3,5 elektronska plaćanja, a cilj je da se dođe do šest.
U obimnom dokumentu, koji je objavio NBS, objašnjava se da svaki građanin mesečno u proseku obavi 3,5 elektronska plaćanja, a da je cilj da se dođe do šest. Broj elektronskih plaćanja u Srbiji do sada je ubrzano rastao (po stopi od 20 odsto godišnje) jer je tržište bilo u fazi razvoja, ali ta stopa rasta, ukazuju u NBS-u, neće biti održiva ako se ne preduzmu nove mere.
U procesu povećanja elektronskih plaćanja NBS će, kažu, posebnu pažnju obratiti na potrošače, trgovce i državne organe. S jedne strane, ukazuju u toj instituciji, potrebno je da se nastave i intenziviraju napori za povećanje finansijske pismenosti, a s druge, mogu se razmatrati i monetarni i fiskalni podsticaji da bi se trgovci naveli na to da uvedu infrastrukturu za prihvatanje elektronskih plaćanja.
U dokumentu se navodi da je bankarska infrastruktura u Srbiji dobro razvijena, ali i da na 100.000 odraslih dolazi oko 47 bankomata, što Srbiju rangira nisko u odnosu na Evropu. Ističe se da je po tom podatku Srbija na trećem mestu u regionu, posle Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a znatno je ispod proseka regiona Evrope i srednje Azije.
Među tim podsticajnim merama, navode nadležni, mogu biti subvencije za nabavku POS terminala, poreski kredit za obveznike PDV-a ili poreske olakšice za trgovce koji prihvate elektronska plaćanja iznad određene vrednosti. Takođe, ističe se da je moguće razmotriti poreske olakšice ili nagrade (poput lutrije) za one koji plaćaju karticama. Podsticaji za prihvatanje elektronskih plaćanja na POS terminalima podrazumevaju i razmatranje drugih pristupnih kanala ili drugih platnih instrumenata, kao što su instant-plaćanja i upotreba IPS LJR kodova.
Ukazuje se i na to da posebnu pažnju u narednom periodu treba posvetiti određenim kategorijama koje znatno odstupaju od opšte populacije, kao što su nezaposleni, lica iz grupe od 40 odsto najsiromašnijih građana po visini prihoda i žitelji seoskih sredina.
Izvor: Dnevnik.rs
