Saudijska naftna kompanija Saudi Aramco izašla je krajem prošle godine na berzu kada je njena vrednost procenjena na 1,7 hiljada milijardi dolara. Nešto kasnije je dosegla čak 2 hiljade milijardi dolara, da bi se potom blago umanjila.
Saudi Aramco je time postala najvrednija javna kompanija na svetu u ovom trenutku, ispred američkih divova Apple, Microsoft, Alphabet (Google), Amazon itd.
No, ona nije najvrednija kompanija u istoriji čovječanstva.
Ta titula, prema procenama stručnjaka, pripada Holandskoj istočnoindijskoj kompaniji (Dutch East India Co, ili VOC). Ova kompanija na vrhuncu svoje moći imala je vrednost od čak 8,28 hiljada milijardi dolara, usklađeno sa inflacijom.
To je bila prva međunarodna korporacija i prva kompanija koja je ponudila svoje deonice javnosti, čime je praktično provela prvu inicijalnu javnu ponudu deonica (IPO).
Imali 5.000 brodova
Ova kompanija poznata po skraćenici VOC prema njenom imenu na holandskom (Vereenigde Oost-Indische Compagnie), osnovana je 1602. kraljevskom poveljom kojom joj je poveren 20-godišnji monopol na trgovinu s Azijom.
VOC je postojao skoro 200 godina. Tokom skoro dva stoleća, VOC je poslao skoro milion ljudi u Aziju, više nego ostatak Evrope zajedno. Kompanija je upravljala sa više od 5.000 brodova i uživala je u velikom profitu od trgovine začinima. Bila je veća od mnogih država.
Delimično zbog ove kompanije Amsterdam je dva veka bio finansijski centar kapitalizma. VOC je transformirao svet i finansijska tržišta.
Dominirali Azijom
Temelji VOC-a položeni su kada su Holanđani počeli izazivati monopol Portugalaca u istočnoj Aziji 1590-ih godina. Trgovina je postala veoma uspešna, neki brodovi su donosili povrat na kapital od čak 400 posto, a investitori su željeli sve više.
Prije uspostavljanja VOC-a, svi brodovi su finansirani pojedinačno od strane trgovaca. Trgovci su počeli investirati u nekoliko brodova istovremeno tako da, ako se jedan ne vrati, nisu bili na velikom gubitku.
Upostavljanje VOC-a omogućilo je da više stotina investitora istovremeno finansira stotine brodova, tako da se maksimalno smanji rizik.
Holanska kompanija formirana je dve godine nakon što su Englezi 1600. godine formirali Istočnoindijsku kompaniju.
Imali svoju vojsku
Poveljom je VOC-u omogućeno da gradi tvrđave, održava vojsku i sklapa ugovore s azijskim vladarima. Kompanija se brzo proširila Azijom. Ne samo da su se utvrdili u Džakarti i ostatku Holandske istočne indije (današnje Indonezije), nego su se proširili do Japana, i bili jedina strana kompanija kojoj je dozvoljeno da tu trguje. Proširili su se duž Azije do Rta dobre nade u Južnoj Africi, a otjerali su Portugalce iz Šri Lanke.
Kompanija je bila veoma uspešna do 1670-ih kada su izgubili poziciju na Tajvanu, i suočili se sa jačom konkurencijom Engleske i drugih kolonijalnih sila. No, niske kamate omogućile su joj da finansira trgovinu kroz zaduženja.
Visoke cene održavanja ispostava širom Azije, dugovi i manjak kapitala dosta su potkopali VOC, ali je on ipak sve do 1780-ih ostao velika multinacionalna korporacija.
Početak kraja
Četvrti Anglo-holandski rat 1780-1784. naneo je veliku štetu VOC-u. Francuska revolucija počela je 1789. i dovela do okupacije Amsterdama 1795. VOC je nacionalizovan 1. marta 1796. od strane nove Batavijske Republike, a osnivačka povelja zvanično je istekla 31. decembra 1799.
Većinu VOC-ove imovine preuzeli su Britanci nakon kraja Napoleonovih ratova, a Engleska istočnoindijska kompanija je preuzela njenu infrastrukturu.
VOC je transformirao finansijski kapitalizam. Iako su dionice korporacija i ranije emitovane, VOC je uveo ograničenu odgovornost za svoje dioničare što je omogućilo kompaniji da finansira velike operacije. Ograničena odgovornost bila je potrebna budući da bi kolaps firme uništio i najvećeg ulagača.
Inače, među 10 najvećih kompanija u istoriji nekoliko je onih koje trenutno postoje, poput Saudi Aramca i spomenutih američkih tehnoloških divova, a nekoliko je velikih trgovačkih korporacija koje su ugašene.
Deset najvećih kompanija u istoriji, prema vrednosti usklađenoj s inflacijom:
1.Dutch East India Company: 8,28 biliona (hiljada milijardi) dolara
2.Mississippi Company: 6,8 biliona dolara
3.South Sea Company: 4,5 biliona dolara
4.Saudi Aramco: 1,89 biliona dolara
5.Apple: 1,3 biliona dolara
6.PetroChina: 1,24 biliona dolara
7.Microsoft: 1,2 biliona dolara
8.Standard Oil: više od jednog biliona dolara
9.Alphabet: 931 milijardi dolara
10.Amazon: 886 milijardi dolara
Izvor: BiznisInfo.ba / BiF.rs
