Narodna banka Srbije, u saradnji sa Svetskom bankom, napravila je Nacionalnu strategiju Republike Srbije za mala plaćanja 2019 – 2024, objavljeno je na sajtu NBS poslednjeg dana 2019. godine.
Reč je o radnom dokumentu koji se odnosi na svakodnevna plaćanja male vrednosti između fizičkih lica, kao i između fizičkih i pravnih lica i državnih institucija.
Cilj strategije je dupliranje trenutnog broja elektronskih plaćanja po odraslom građaninu do 2024. godine, sa trenutih 3,5 elektronskih plaćanja po odrasloj osobi mesečno.
Dosadašnja prosečna godišnja stopa rasta elektronskih plaćanja je oko 20% i ovaj trend mora da se nastavi istom dinamikom kako bi cilj bio ostvaren (šest elektronskih plaćanja po odrasloj osobi mesečno do 2024. godine), ocenjuje NBS u strategiji.
Drugi cilj je da 90% odraslih građana ima račun do 2024. godine, što će biti približno stanju u EU. Polazna osnova je 71% odraslih građana vlasnika računa iz 2017. godine.
U dokumentu se navodi da državna uprava predstavlja najvećeg pojedinačnog korisnika platnih usluga, da tu ima potencijala da se poveća broj ljudi koji će otvoriti račune.
Naime, tokom 2017. na račune korisnika u Srbiji isplaćeno je svega 21% penzija i 78% svih socijalnih davanja. Digitalizacija treba da obuhvati i druga plaćanja države na centralnom i lokalnom nivou vlasti, kao što su plate u javnom sektoru, socijalna pomoć, povraćaji poreza i subvencije, ocenjuje NBS.
U septembru 2019. godine, u zemlji je poslovalo 26 licenciranih banaka. Ocenjuje se da je bankarska infrastruktura u Srbiji dobro razvijena.
Godine 2018. bile su 27,7 filijale banaka (na 100.000 odraslih ljudi), što je nešto malo iznad proseka regiona Evrope i srednje Azije.
Pored toga, u Srbiji posluje sedam zastupnika institucija elektronskog novca i 2.806 zastupnika platnih institucija (septembar 2019).
Po broju bankomata (na 100.000 odraslih) koji iznosi 47,7, Srbija se nisko rangira. Prema tom podatku, Srbija se nalazi na trećem mestu u regionu, posle Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a znatno je ispod proseka regiona Evrope i srednje Azije.
Što se tiče broja POS terminala (na 100.000 odraslih), Srbija zauzima treće mesto u regionu, nakon Crne Gore i Severne Makedonije, iako je iznad proseka regiona Evrope i srednje Azije.
“Cilj strategije je i veći broj mesta za obavljanje svakodnevnih platnih transakcija u našoj zemlji, na pristupačan i ekonomičan način, uz rast finansijske inkluzije i razvoj digitalne ekonomije”, stoji u dokumentu.
Pravni okvir koji se primenjuje na platni sistem u Srbiji sveobuhvatan je i savremen, navodi se u strategiji. U saradnji s bankama i predstavnicima ostalih pružalaca platnih usluga i operatora platnih sistema, NBS će neprekidno preispitivati pravni okvir tržišta malih plaćanja u Srbiji i vršiti neophodne izmene.
Banke, institucije licencirane kao izdavaoci elektronskog novca, platne institucije i NBS će razmotriti mogućnosti za uspostavljanje bilateralnih i multilateralnih partnerstava koja bi mogla dovesti do interoperabilnosti između različitih vrsta platnih računa (računi u bankama, računi u platnim institucijama i računi kod institucija elektronskognovca).
Krajnji cilj bi bio da fizičko ili pravno lice koje ima platni račun kod bilo kog pružaoca usluga može da ga bez prepreka koristi za prebacivanje novca bilo kom drugom platiocu ili primaocu plaćanja širom Srbije.
NBS će nastaviti da radi na olakšavanju plaćanja putem interneta (elektronska trgovina). Od decembra 2017. moguće je koristiti DinaCard (bez obzira na to koja ju je banka izdala) na portalu e-Uprave. Na ovaj način građani mogu plaćati administrativne takse za izdavanje dokumenata, naknade za registraciju motornih vozila i druge usluge dostupne na portalu e-Uprave.
Takođe, izmene pravila poslovanja DinaCard iz iste godine imale su za cilj uklanjanje svih preostalih prepreka za prihvatanje te kartice i na drugim veb sajtovima u Srbiji.
Što se tiče tzv. POS transakcija (na prodajnim mestima), očekuje se da će novi Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima kojima se ograničavaju iznosi međubankarskih naknada za plaćanja putem kartica uticati na povećanje broja pristupnih tačaka, budući da se očekuje smanjenje troškova kartičnih transakcija za trgovce na šta i ukazuju prve infromacije sa tržišta dobijene nakon početka primene ovog zakona.
NBS će se postarati da pružaoci platnih usluga i operatori platnih sistema redovno preispituju svoje cene i njihovu strukturu, kao i da ne pribegavaju nikakvim zloupotrebama pri određivanju cena.
Postaraće se i da ugovori kojima se uređuju prava i obaveze pružalaca usluga i korisnika budu jasno definisani i poštovani.
Izvor: Novaekonomija
