Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da država treba da proda Komercijalnu banku, ali da treba da traži kupca sa dobrom poslovnom reputacijom, a da to nije Nova ljubljanska banka (NLB) koja je i sama sanirana i u kojoj je promena vlasničke strukture u toku.
“Banka opšteg tipa, kao što je Komercijalna, ne treba da ostane u vlasništvu države, jer će se pre ili kasnije pojaviti politički uticaj pri odobravanju kredita, što će imati za posledicu rast nenaplativih kredita, nakon čega će, vrlo verovatno, država morati da ulaže dodatna sredstva kako bi spasila takvu banku”, rekao je Arsić u intervjuu agenciji Beta.
Ocenio je da se sada, kad su iz vlasništva u Komercijalnoj banci izašle međunarodne finansijske organizacije i investicioni fondovi, može očekivati jači politički uticaj na poslovne odluke u banci, nego što je to bio slučaj u prethodnim godinama.
“Država Srbija nije sposobna da kvalitetno obavlja ni osnovne funkcije kao što su administrativne ili pravosudne, niti da efikasno upravlja javnim preduzećima, pa stoga ne bi trebalo da u svom vlasništvu ima nekoliko banaka. Čak ni mnogo uredjenije države, kao što je Slovenija nisu se proslavile kao vlasnici banaka. Slovenija je pre nekoliko godina uložila pet milijardi u sanaciju bankarskog sistema”, dodao je Arsić.
Na pitanje da li je kurs domaće valute od oko 117 dinara za evro stimulativan za izvoznike Arsić je rekao da nije “adekvatan”, jer je znatno pogodniji za uvoznike nego za izvoznike.
“Investiciona banka JP Morgan je ocenila da je kurs dinara na pravom nivou, ali to je posmatrano iz ugla investitora, koje interesuje da li će kurs ostati stabilan u narednih nekoliko godina. Država treba da posmatra dugoročniji uticaj kursa na privredu, odnosno da vodi računa o tome kako kurs utiče na rast privrede i njenu stukturu”, rekao je Arsić.
Dodao je da je za poslednje tri godine dinar ojačao oko sedam odsto, a da to nije dobro za privredu pokazuje rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg platnog bilansa. Neke države kao Kina, Koreja, Japan i druge su prema njegovim rečima svesno potcenjivale svoje valute da bi stimulisale domaću privredu, a Srbija ne bi trebalo da potcenjuje, ali ni da je precenjuje svoju valutu.
“Najbolje je da kurs bude na nivou pri kome su spoljne neravnoteže niske”, rekao je Arsić.
Odgovarajući na pitanje da li je pad nezaposlenosti sa više od 20 odsto na 9,5 odsto izazvan samo rastom privrede ili i iseljavanjem građana u inostranstvo Arsić je rekao da je u pitanju i jedno i drugo. “U prethodnih godinu dana legalno se zaposlilo oko 34.000 ljudi, dok je broj nezaposlenih, prema različitim statističkim izvorima smanjen za 60.000 do 80.000. Velika razlika izmedju smanjenja nezaposlenosti i rasta zaposlenosti najvećim delom je posledica toga što je u inostranstvo otišlo od 20.000 do 30.000 ljudi, samo u poslednjih godinu dana”, rekao je Arsić.
Ocenio je da je “bolji indikator trendova na tržištu rada kretanje broja zaposlenih i to pre svega kretanje registrovane zaposlenosti”. Prema zvaničnim podacima broj registrovanih radnika u poslednjih pet-šest godina povećan je, prema njegovim rečima, za oko 300.000, ali da je taj podatak verovatno precenjen jer u prvim godinama rada Centralnog registra socijalnih osiguranika obuhvat zaposlenih nije bio najbolji, pa je kasnije poboljšanje obuhvata prikazano kao rast zaposlenosti.
Na pitanje kako ocenjuje inicijativu “mali Šengen” Arsić je rekao da će imati pozitivne efekate na privredu, ali da bi bili veći kada bi se pridružile Crna Gora i Bosna i Hercegovina jer su oni važniji trgovinski partneri Srbiji od Albanije.
“Pri realizaciji te inicijative treba voditi računa i o demografskim posledicama jer Srbiji ne bi odgovaralo da se doseljavajem ljudi znatnije promeni struktura stanovništva”, zaključio je Arsić.
N1