Indeksi na svetskim berzama obaraju rekorde
Svetske berze dočekuju kraj 2019. godine na novim rekordnim nivoima.
Nada u skorašnje potpisivanje američko-kineskog trgovinskog sporazuma podstakla je optimizam među investitorima.
Azijske akcije su zaključene danas na 18-mesečnom maksimumu, a i cene nafte su, u skraćenoj trgovinskoj nedelji zbog proslave Božića po Gregorijanskom kalendaru, nastavile da se kreću uzlaznom putanjom .
Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija, isključujući Japan, MSCI skočio je za 0,7 odsto na 555,42, poena, što nije zabeleženo još od sredine 2018. U dosadašnjem toku godine, MSCI je ojačao za više od 16 procenata, izveštava Rojters.
Japanski indeks Nikei je skliznuo za 0,4 posto, ali je na putu da zabeleži dobitak od skoro 19 procenata ove godine, što je na nivou godišnjeg rasta iz 2017.
Reperni indeks australijske berze je napredovao za 0,4 odsto, dok su kineske akcije izgubile dobitke zabeležene na jutarnjem trgovanju, oborivši indeks najlikvidnijih akcija CSI300 za 0,1 procenat.
Na početku evropskog trgovanja, panevropski indeks fjučersa Euro Stoxx 50 ojačao je za 0,4 posto, nemački DAKS za 0,6 posto, a londonski FTSE za 0,5 procenata.
Indeksi NJujorške berze su takođe dočekali kraj trgovanja u četvrtak na novim rekordnim visinama. Dau DŽons je ojačao za 105,94 boda ili 0,37 posto, na 28.621,39 poena, S&P 500 se popeo za 0,51 posto na 3.239,91 bod, a tehnološki indeks Nasdak je skočio za 0,78 posto, na 9.022,39 poena.
Kretanje indeksa na globalnim berzama na isteku 2019. godine drastično se razlikuje od trenda pada krajem prošle godine, kada su strahovanja zbog uticaja američko-kineskog trgovinskog rata potkopala poverenje investitora.
Cene nafte i zlata takođe beleže uspon.
Svernomorska nafta “brent”, koja predstavlja globalni cenovni reper za “crno zlato”, nastavila je sa dobicima četvrtu trgovinsku sesiju uzastopno, dostigavši 68,10 dolara po barelu, što je najviši nivo od sredine septembra.
Američka “laka” nafta WTI je ojačala za 11 centi na 61,79 dolara za barel.
Cena “brenta” je u 2019. godini porasla za oko 25 procenata, poduprta smanjenjem ponude iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njenih saveznika, sa Rusijom na čelu.
Cene zlata su zaključene za nijasnu ispod dvomesečnog maksimumam na 1.509,22 dolara za uncu. Vrednost ovog plemenitog metala na tržištu je počela da raste nedavno usled pojačanog apetita investitora da se zaštite od potencijalnog slabljenja dolara i povećane volatilnosti na tržištima kapitala 2020. godine.
Porast cena nafte i zlata doprineo je u poslednja 24 sata jačanju valuta vezanih za robu, pri čemu su australijski i novozelandski dolar skočili na najviše nivoe od kraja jula, na 0,6956 i 0,6681 američkih dolara, respektivno.
Američki dolar je blago oslabio prema japanskom jenu na 109,48 jena.
Neznatno je skliznuo i dolarski indeks, na 97,440 poena u odnosu na korpu šest glavnih valuta, pri čemu je evro minimalno ojačao, dok je britanska funta uglavnom stagnirala.
