Prema “ekonomskim prognozama” za Srbiju bi 2020. godina trebalo da bude bolja, a iz Vlade su više puta poručili da će bolje dane osetiti i građani Srbije. Vlast uverava da sledi godina u kojoj će životni standard biti bolji, u kojoj će penzije i plate u javnom sektoru biti veće, ali ekonomski analitičari nisu previše optimistični. Građani će, navode, živeti isto…
Na listi “novogodišnjih obećanja” predstavnika vlasti gotovo na samom vrhu je obećanje da će se baš u narednoj godini živeti mnogo bolje. I dok vlast to ponavlja iz godine u godinu, ekonomske analize ih demantuju. Da Srbija nije ni blizu zemljama u regionu po životnom standardu pokazuje poslednje istraživanje Fiskalnog saveta.
Životni standard, meren bruto domaćim proizvodom po stanovniku, u susednoj Rumuniji je 60 odsto iznad standarda u Srbiji, u Bugarskoj oko 30, a u Mađarskoj oko 80 odsto iznad standarda koji je u ovom trenutku u Srbiji, jer su te zemlje – prema Fiskalnom savetu – od 2010. godine ostvarile ukupan ekonomski rast u proseku 35 odsto, a Srbija 20 odsto.
Iako predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović za magazin “Biznis” navodi da Srbija može da, kako kaže, “dobaci” do rasta od oko pet, realan rast srpske privrede je tek 3,5 odsto BDP-a. Petrović upozorava da je i prema ocenama Svetske banke, Srbija među najlošije ocenjenim zemljama u Evropi.
“Uloga Vlade, pre svega, jeste da obezbedi uslove za brz ekonomski rast koji je rasprostranjen na sve delove privrede, ali ona to godinama ne uspeva. Stvaranje uslova za dugoročno snažan i rasprostranjen privredni rast mnogo je važnije pitanje od toga kolika će biti stopa rasta u jednoj godini ili jednom kvartalu. Privredni rast zavisi od više činilaca, ali dva se naročito izdvajaju – visoka korupcija i nedovoljna vladavina prava”, kaže Petrović.
U takvom privrednom ambijentu, privatni sektor nije dovoljno ni stimulisan ni motivisan da investira, a uz Svetsku banku, MMF i Fiskalni savet ukazuje na to da bez većih domaćih investicija, u Srbiji neće biti snažnijeg rasta.
“Činjenica je da je Srbija, kada pogledamo postkrizni period, imala stope rasta koje su u nekom proseku bile oko dva odsto. Sa takvim stopama rasta vi ne možete da očekujete da ćete imati visok životni standard svojih građana. Rumunija koja, kako kažu, ima 60 odsto veći standard od nas je u otprilike tom istom periodu, pa i ranije, redovno beležila privredni rast koji je bio preko četiri odsto, pa su čak jednom dostigli i sedam odsto, ako se ne varam…To su stope koje su za nas u praksi nezamislive”, navodi Aleksandar Milošević, ekonomski urednik dnevnog lista Danas.
Kroz prizmu državnog budžeta – povećanje životnog standarda stanovištva za vlast prioritet je broj jedan, međutim, kroz prizmu kućnog budžeta, slika je sasvim drugačija. Za većinu građana u Srbiji, debljina novčanika krije odgovor na pitanje: kakav je životni standard i da li građani makar naziru “iskrice” zlatnog doba?
