Piers Konstejbl je generalni direktor u Dojče banci, zadužen za strukturno finansiranje trgovine i izvoza. Svako jutro se budi u pet sati, a osam do 10 dana u mesecu provede na poslovnim putovanjima.
“Ustajem ujutru rano kako bih recimo išao na plivanje ili vozio bicikl. To je otprilike sat vremena manje za spavanje, ali to mi daje više energije nego što bih je imao da sam ostao u krevetu. Mislim da niko ne voli da se budi u pet sati, ali ako to postane navika, mnogo je lakše”, rekao je Konstejbl za Biznis insajder.
Kaže da se dešava da toliko putuje da mu je ponekada potreban trenutak da se seti gde se probudio.
Evo kako izgleda tipičan dan ovog menadžera, kada je na poslovnom putu:
Nedavno se probudio u hotelu u Abidjanu u Obali Slonovače, gde je stigao nakon leta od 15 sati. Predvorje hotela bilo je prazno u 6.00 ujutru kada je otišao na bazen, nešto kasnije nego što inače ide, jer u tom hotelu nije dozvoljeno plivanje pre 6.00.
Inače, kako tvrdi, kada dođe u novi grad voli da trči ujutru i da na taj način istraži novo mesto, ali ovoga puta se zbog nedavne povrede opredelio za bazen. Interesantno je što hotel za smeštaj tokom puta bira po kvalitetu mogućnosti za vežbanje, prenosi Blic.
Do 7.30 je doručkovao sa svojim klijentom u hotelu, pa su tako isplanirali strategiju sastanaka za taj dan. U 8.30 čekao je automobil da ih vozi na prvi sastanak.
Kako tvrdi, obično na sastanke ide lokalnim taksijem tokom putovanja, ali se ovoga puta opredelio za hotelski automobil koji će ih voziti sa sastanka na sastanak. Prvi sastanak počeo je u 9.00.
Pridružila mu se koleginica iz Dubaija, Mirjam, koja “bez muke prelazi između francuskog i engleskog”, što je njihove sastanke u prvenstveno francuskom govornom Abidjanu učinilo mnogo produktivnijim, rekao je. Kako Konstejbl tvrdi, sastanci uživo su veoma važni.
“U nekim delovima sveta ne postoji zamena za razvoj odnosa licem u lice, izgradnju poverenja i razumevanja ciljeva”, rekao je. “Ovo je posao za ljude i ne mogu da zamislim da će ikada doći vreme kada moj posao može obavljati robot.”
Konstejbl obično pokušava da ruča sa klijentima, ali ovaj put je morao na brzinu da pojede sendvič u 12:30 popodne, tokom konferencijskog poziva sa Londonom, Frankfurtom i Hong Kongom između sastanaka.
Nakon još jedne runde popodnevnih sastanaka, u 19.00 morao je da bira između večere pre leta kući ili polučasovnog vežbanja u teretani hotela. Odlučio se za vežbanje jer je shvatio da će mu to olakšati spavanje u avionu. Konstejbl je stigao na aerodrom za svoj let kući do 22:00.
“Godišnje obavljam više od 50 letova, a još uvek volim aerodrome, uprkos tome koliko je vremena tamo neproduktivno provedeno”, rekao je. “Većina ljudi s nestrpljenjem čeka prijatelje ili rodbinu ili se uzbuđuje kada putuje negde prvi put, tako da je energija uvek pozitivna”, objašnjava Konstejbl.
Nakon što je radio u avionu tokom većeg dela 15-satnog leta, sleteo je u Njujork narednog popodneva i otišao na dvočasovnu vožnju biciklom “kako bi povratio svu energiju koju je izgubio tokom leta”.
Nakon nekoliko sati poslatih imejlova bio je u krevetu do 21:00 sat.
