“Tražili su da napustim Komercijalnu banku i učinio sam to bez reči. Putovao sam za Kraljevo kada me je tadašnji ministar Velimir Ilić pozvao i rekao: Ljubo, imam jednu tužnu vest, Vlada je danas na sednici odlučila da moraš napustiti banku. Dve nedelje posle, pozvao me je i ministar finansija Mlađan Dinkić. U svom kabinetu mi je rekao: Ti si Ljubo dobar čovek, ali je zaključak Vlade da odeš. Pružio sam mu ruku i bez reči otišao iz banke na čijem sam čelu bio punih 12 godina i čiju akciju nikada nisam imao”.
Ovim rečima je Ljubomir Mihajlovič, osnivač i predsednik Komercijane banke, opisao za “Blic Biznis” april 2004. godine, vreme kada je otišao iz banke, a kome su “kumovali” njegovi dobri odnosi sa privredom i politikom s jedne strane, a istovremeno nepodobni za drugu.
“Sećam se kada mi je Mira Marković došla u kabinet i tražila kredit od pet miliona maraka za osnivanje JUL-a. Tražila mi je novac sa grejs periodom od četiri godine, i da joj potom otpišem dug. Rekao sam joj da nemamo šta da razgovaramo, da sam hteo da je ponudim kafom, ali da joj posle tih reči ni kafu neću dati”, precizirao je MIhajlović za “Blic Biznis”, govoreći o odnosima i saradnji banke sa privredom i političarima.
A, sarađivao je, kaže, s mnogima. Bilo je to vreme kada je Komercijalna banka dominirala u finansijskom sektoru i kada je gro privrede i državnih inistucija preko nje obavljao platni promet i završavao kreditiranje poslova.
“Dolazili su mi svi. Država je uzimala komercijalne kredite po kamatama koje su često išle i preko 12 odsto. Svakog 10. i 25. u mesecu banka je isplaćivala penzije bez obzira na to da li nam je novac transferisan iz državnog budžeta. S druge strane, priča sa privrednicima bila je kao priča o familiji. Savetovali su i oni mene, ali i ja njih. Odobravao sam kredite i Miškoviću, i Kostiću, i kompanijama poput Ktitora i Todora… Ma, radili smo sa mnogima i svi su uredno vraćali kredite, nikakvih problema nije bilo, čak naprotiv”, rekao je on za “Blic Biznis”.
