Rast hrvatskog BDP-a u 2020. godini usporiće na 2,5 odsto, u odnosu na srednje očekivanje od 2,9 procenata za ovu godinu, a osim spoljnih razloga na to će uticati unutrašnje slabosti poput izostanka reformi i nepovoljnih demografskih kretanja, kaže se u analizi Hrvatskog udruženja banaka (HUB) objavljenoj u četvrtak.
“Osim spoljnih razloga, uzroci takvih kretanja su standardno poznate unutrašnje slabosti kao što su izostanak reformi, prepreke ulaganjima, neefikasan državni sektor, kao i nepovoljni demografski trendovi”, mišljenje je članova Kluba glavnih ekonomista pri HUB-u koji su učestvovali u anketi, koji dodaju da bi u 2020. moglo doći do ravnomerno blagog usporavanja svih delova BDP-a, prenosi Novac.hr.
Ekonomisti kažu da izvore iznenađenja u sledećoj godini ne treba ponovo očekivati u domenu kursa i deficita, odnosno javnog duga. Tako očekuju kurs na istim nivoima kao pred kraj 2019, dok bi razmera javnog duga, uz blagi fiskalni deficit, trebalo da nastavi da se smanjuje približno istim tempom kao i ove godine, a predviđaju i nastavak perioda niskih kamatnih stopa.
Kako se navodi u analizi, u Evropskoj uniji i evrozoni u 2020. se jednoglasno očekuje usporavanje privrednog rasta, uglavnom zbog industrijske recesije koja izvire iz autoindustrije i globalnog trgovačkog rata, no prognoze se razlikuju u pogledu intenziteta i rasprostranjenosti usporavanja.
Na primer, MMF očekuje rast nemačke privrede po stopi od 1,3 odsto u 2020. godini, a Evropska komisija od jedan odsto, a ta kretanja su veoma važna i za kretanja u srednjoj i istočnoj Evropi. MMF-ova očekivanja prelivanja usporavanja na srednju i istočnu Evropu blaža su od očekivanja Komisije, no i jedna i druga ključna institucija zadržavaju relativno optimistična očekivanja za Hrvatsku, napominju iz HUB-a. Prema MMF-u će hrvatska privreda rasti tri odsto u 2019. i 2,7 odsto sledeće godine, dok su očekivanja Komisije na 2,9 i 2,6 procenata.
I prognoze glavnih ekonomista četiri hrvatske vodeće banke su u skladu sa prognozama tih institucija. Naime, u julu ove godine ekonomisti su prognozirali ovogodišnji rast od 3 odsto, a u međuvremenu je došlo do blage korekcije, pa srednje očekivanje sada iznosi 2,9 odsto, unutar veoma uskog raspona prognoza od 2,8 do 3 procenta. Pritom lična potrošnja i investicije “vuku” ka gore, dok oporavak uvoza poništava doprinos izvoza tako da je, gledano statički sa strane upotrebe BDP-a, doprinos međunarodne razmene rastu negativan”, stoji u analizi HUB.
Navodi se i da će nominalni kurs kune za evro godinu završiti na nešto slabijem nivou no što se očekivalo pre šest mjeseci, te na deficit budžeta opšte države koji bi mogao zadržati razmeru javnog duga oko 72 odsto BDP-a. To je znatno niže nego 2018. kada je iznosio oko 74 odsto, ali ipak malo više od vladinih očekivanja za kraj ove godine, koja su bliže pragu od 71 procenta, napominju iz HUB-a, preneo je Novac.hr.
