Beogradska berza obeležila je 125 godina od osnivanja i 30 godina od ponovnog otpočinjanja rada, a njen direktor Siniša Krneta, govorio je za Telegraf Biznis koliki je značaj berze za jedno društvo, ali i koga priželjkuju na istoj.
“Berza je elementarna stvar. Higijena nacionalne ekonomije. Ukoliko želimo da budemo razvijeno društvo, bogato poput razvijenih srećnih pojedinaca nemamo šansu da to postignemo bez središnje tačke tržišta kapitala”, rekao nam on.
- Kako to postići?
“To nije teško. Potrebno je samo prepoznati mehanizme. Mi smo 30 godina u tranziciji, a iz čega ka čemu? Ja sam razumeo to mislim da je to ključna poruka – tranzicija u tržišnu ekonomiju. Ako je to zaista istina i ako stremimo ka tome da kažemo da živimo u zemlji tržišne ekonomije onda samo pod usulovom da berzu imamo u središtu ekonomije moći ćemo da imamo istinu, odnosno ono što kreira bogato društvo”.
- Ipak, berza nije popularna među građanima Srbije, kako ih motivisati da trguju?
– Borimo se sa finansijskom nepismenoću i za takvo nešto ne treba kriviti građane. S druge strane, ključni problem naše zemlje već dve decenije je nedostatak finansijskog materijala, nedostatak broja kvalitetnih investicionih alternativa, akcija, obveznica, hartija od vrednosti koje bi privukle pažnjju i građana i profesionalnih investitora upravo u tom smeru da motivišemo i državu i privatni sektor da finansiranje svog rasta i razvoja obave prikupljajući kapital na tržištu i trgujući upravo na berzi.
- Da li to važi za Komercijalnu banku? Da li je berza zapravo način da je dobro “udomimo”?
– Imamo čitav niz predloga kako bi to trgovanje Komercijalne banke na berzi moglo da dosegne nove visine i kako bi Komercijalna mogla da iskoristi upravo tržište kapitala i berzu kao odskočnu dasku za širenje svog poslovanja. I to važi za sve banke, ne samo nju.
- A Telekom?
– Telekom je posebna priča. Mi Telekom već dugi niz godina, jako, jako želimo na berzi.
- Nadate li se novom IPO u sledećoj godini?
– Da! Nadamo se novim javnim incijalnim ponudama (množina) koje bi došle i iz državnog i privatnog sektora.
Berza je obeležila jubilej uz veliki broj zvanica, među kojima su bili predstavnici Vlade, Narodne banke Srbije, ministarstava, finansijskih institucija i medija.
Prisutnima su se obratili Dragana Stanić, viceguverner NBS, Siniša Krneta, sadašnji direktor Beogradske berze, Branislav Ćosić, prvi direktor Beogradske berze i Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe. Prikazan je i film o ovoj instituciji od nacionalnog značaja, koja kroz tri veka svedoči o promenama našeg društva.
Govornici su podsetili da je istorija berze zapravo istorija i ove zemlje, satkana od mnogih zanimljivih i neobičnih priča.
Jedna od kompanija koja je bila i prvi klijent Beogradske berze nakon obnove rada 1989.godine, bila je i kompanija Metalac. Prvo kroz trgovanje kratkoročnim hartijama od vrednosti preduzeća, potom kupovinom obveznica stare devizne štednje u ime akcionara a zatim i uključenjem akcija Metalca na tržište berze.
“Za našu kompaniju, prisustvo na Beogradskoj berzi je od višestruke koristi. Veoma smo zadovoljni saradnjom u proteklom periodu, jer je transparentnost u radu i Metalca i Beogradske berze kroz informacije koje pruža, na visokom nivou. U budućnosti, želja nam je da privreda Srbije ekonomski jača, kako bi i berza, koja je neraskidivo povezana sa privredom zemlje, prosperirala”, izjavio je Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe.
Kroz svoju dugu istoriju, Beogradska berza je delovala kroz mnoge značajne trenutke u istoriji naše zemlje. Bila je svedok različitih epoha, društvenih kretanja, ratova, ali i prosperitetnih godina. Ali uvek je bila fabrika energije srpskog finansijskog tržišta, ideja i inovacija koje nudi i državi i privredi i građanima.
U godinama koje dolaze čeka je veliki izazov: da bogato nasleđe unapredi, i dalje ostane pokretač srpske privrede.
