Prevara sa kriptovalutama – Bugarka izmislila OneCoin, zgrnula pare i nestala

Kriptokraljica Ruža Ignjatova, koja je doktorirala na Oksfordu nasamarila ljude iz celog sveta prodajući nepostojeći novac pod nazivom „OneCoin”.

Sredinom 2016, kada je i šira javnost čula za bitkoin jer su se u to vreme zbog naglog skoka vrednosti mnogi na njemu obogatili, došlo je do prave pomame za kriptovalutama. Želju ljudi da što pre uhvate voz na naizgled obećavajućem tržištu, ali i činjenicu da ni regulatorne agencije ni mediji o njemu ne znaju mnogo, odlično je iskoristila Bugarka Ruža Ignjatova (39). U to vreme ugledna poslovna žena s doktoratom Oksforda organizovala je u junu 2016. glamurozan događaj na Vembliju, obećavajući da će njena kriptovaluta gurnuti bitkoin u zaborav.

Lakoverni Britanci su već bili uložili 30 miliona evra u njen „vankoin” u prvoj polovini 2016, pokazuju podaci do kojih je došao Bi-Bi-Si. Od avgusta 2014. do marta 2017. ljudi iz više desetina zemalja, od Brazila i Kanade preko Norveške i Jemena do Indije i Kine dali su za novu kriptovalutu četiri, a prema nekim procenama, možda čak i 15 milijardi evra, piše Politika.

Kriptokraljica, kako se Ignjatova predstavljala, zaboravila je da im kaže jednu važnu stvar. Za razliku od bitkoina koji u osnovi ima blokčejn tehnologiju, složenu informatičku strukturu koja beleži trag o svakoj transakciji, zbog čega je uostalom i dobio poverenje tehnološki obrazovane zajednice, njena valuta nema nikakvu potporu.

Četiri meseca posle skupa na Vembliju bugarska kompanija „Vankoin” obratila se jednom stručnjaku koji je trebalo da za veliku platu, stan i automobil naknadno izgradi blokčejn, ali je on odbio, shvativši razmere prevare. To, međutim, nije omelo bugarski startap i Ignjatovu da nastave da prodaju priču o novoj kriptovaluti koja će sahraniti bitkoin.

Za razliku od bitkoina, koji se u bilo kom trenutku može prodati za pravi novac (vrednost varira prema ponudi i potražnji), u slučaju „vankoina” taj trenutak se stalno odlagao. Trebalo je da se taj problem reši na skupu u Lisabonu u oktobru 2017. Ignjatova se na iznenađenje mnogih, nije pojavila, ali ne zato što su je, kako su sumnjali naivni članovi, oteli bankari zbog finansijske revolucije koju sprema. Istraga FBI je otkrila da je u to vreme iz Sofije otputovala u Atinu i od tada joj se gubi svaki trag. Po jednoj od teorija, dobila je ruski ili ukrajinski pasoš i ima zaštitu najmoćnijih Bugara. Po drugoj je operacijama sasvim promenila izgled i živi u Londonu, Grčkoj ili možda u Frankfurtu, gde je sa nemačkim advokatom pre tri godine dobila ćerku.

Na Bi-Bi-Sijevom radiju je dugo išla emisija o prevarantkinji koja je ojadila toliko Britanaca. Ljudi su ulagali stotine hiljada evra i na sajtu pratili kako im investicija „raste”, planirajući kako da potroše zaradu. Istražujući tragove sve do Bugarske i Ugande, novinari su otkrili „savršenu prevaru”. Obmana se sastojala od lažne valute i sektaškog regrutovanja ljudi u piramidalnu šemu, a zbog nekoliko faktora je savršeno radila prvih godina: zaluđenosti mogućnostima tehnologije, straha ljudi da ne propuste šansu za laku zaradu, nepoverenja u establišment i tradicionalne medije. Osim toga, dr Ignjatova je bila ličnost koja uliva poverenje. Kada je 2015. govorila na samitu EU i jugoistočne Evrope u organizaciji magazina „Ekonomist”, predstavljena je kao vlasnica kompanije koja nudi „inovativan pristup ulaganjima i transakcijama”, s masterom nemačkog univerziteta u Konstanci i doktoratom Oksforda u oblasti prava.

I dalje se vode rasprave da li je Ruža Ignjatova samo paravan iza kog stoje ozbiljne kriminalne grupe. Ima mišljenja da ona nije planirala multimilionsku prevaru i da je pokušala da u jednom trenutku zaustavi sve, ali da joj „mračne sile” nisu dozvolile, zbog čega je nestala. Igor Alberts, stručnjak za multilevel marketing koga je uključila u posao, govori o umešanosti veoma uticajnih ljudi, ali ne želi da otkriva detalje „da ne bi ugrozio bezbednost porodice”.

Američko ministarstvo pravde tvrdi da ima dokaze da je Ružin brat, koji je posle njenog nestanka preuzeo posao, povezan sa značajnim ljudima iz sveta organizovanog kriminala u istočnoj Evropi. Konstantin Ignjatov je uhapšen u martu u Los Anđelesu i nagodio se s tužilaštvom, obećavši saradnju. Optužen je za prevaru u vezi sa kriptovalutom, a u isto vreme je u odsustvu podignuta optužnica i protiv sestre za prevaru hartijama od vrednosti i pranje novca, što znači da bi u slučaju hapšenja u Evropi SAD tražile njeno izručenje.

Najčudnije od svega je da kompanija i dalje radi negirajući bilo kakvu prevaru i da ljudi ulažu novac, pišu autori Bi-Bi-Sija koji su proletos bili u Sofiji. Britanski regulator tržišta finansija 2016. je izdao upozorenje na „vankoin”, ali je posle nepunu godinu ono skinuto sa sajta, posle čega su promoteri nastavili da organizuju konferencije. Londonska policija je zatvorila dvogodišnju istragu zaključivši da kompanije i pojedinci nisu u nadležnosti Ujedinjenog Kraljevstva i da na britanskoj teritoriji nema imovine kojom bi se obeštetile žrtve.

Kada su britanski novinari pitali neke od prvih investitora šta ih je privuklo, kao glavni razlog su navodili strah da posle bitkoina ne propuste još jednu šansu.