Sve je manje zaposlenih koji odlaze na bolovanje duže od mesec dana.
Rigorozne kontrole, strah od gubitka posla, ali i manja plata, doveli su do toga da samo ozbiljno bolesni izostaju sa posla duže od mesec dana.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji isplaćuje naknade ukoliko je zaposleni na “poštedi” dužoj od 30 dana, u prvih devet meseci ove godine na bolovanju je bilo 165.000 osiguranika, što je za četiri odsto manje nego prošle godine i šest odsto manje nego 2017. godine, prenosi Tanjug.
Koliko zaposleni koriste bolovanje kraće od mesec dana, koje snosi poslodavac, niko ne broji. Poslodavci pak tvrde da u sezoni letnjih, poljoprivrednih radova imaju ozbiljan problem da organizuju posao, jer istovremeno više zaposlenih otvara bolovanje na deset do 15 dana, dok traju radovi.
Zbog toga je Privredna komora Srbije (PKS), još prošle godine, Ministarstvu za rad predložila izmenu Zakona o radu tako da se poslodavcu omogući da, kada je više od 10 odsto radnika na bolovanju, zatraži izveštaj od nadležne zdravstvene ustanove i da se utvrdi da li je njegov zaposleni osnovano koristio bolovanje. U slučaju da se utvrdi da je bilo zloupotreba, zaposleni može dobiti otkaz. Takođe, oni su zatražili i da se predvide kazne za lekare koji su zaposlenima neosnovano otvorili bolovanje.
“Ukoliko se utvrdi da je lekar izdavao potvrde o privremenoj sprečenosti za rad koje nisu bile osnovane pokrenuće se postupak pred Ministarstvom zdravlja radi izricanja disciplinske mere protiv nadležnog lekara”, piše u predlogu dopune Zakona o radu PKS.
Inicijativu su predali Ministarstvu za rad, a od njih je stigao odgovor da će PKS biti uključena u Radnu grupu za izmenu Zakona o radu koji se planira 2021. godine radi usklađivanja sa direktivama EU.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže da predložene izmene nisu novina i da već sada u Zakonu o radu postoji odredba po kojoj poslodavac ima mogućnost i pravo da raskine Ugovor o radu sa zaposlenim za koga se utvrdi da je bio na lažnom bolovanju.
Ona tvrdi da je korišćenje bolovanja u drastičnom padu, da je smanjeno za 58 odsto, u odnosu na period pre tri godine, zbog rigoroznog Zakona o radu.
Dodaje i da je teško dokazati lažno bolovanje, jer postoje opravdani razlozi za odsustvo sa posla, za koje postoje sumnje u praksi.
“Radnik može zbog depresije da ode na bolovanje ili zbog mobinga na poslu. Dokazati da je lekar izdao lažno bolovanje za depresivno stanje zaposlenog je teško dokazati”, naglasila je Savićeva za Tanjug.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od početka godine do kraja septembra na bolovanju dužem od 30 dana bilo je oko 165.000 osiguranika. U proseku oni su 16 dana bili na bolovanju dužem od mesec dana.
Osiguranici su na bolovanje najčešće išli zbog tumora, bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, povreda, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora, bolesti sistema krvotoka i duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja.
Na zahtev poslodavca ili matične filijale RFZO, lekarske komisije mogu da obavljaju kontrolu bolovanja (ponovni pregled ili veštačenje).
“U postupku kontrole utvrđeno je da su bolovanja medicinski opravdana, odnosno da je odsustvo opravdano medicinskom dokumentacijom. Bilo je određenih nepravilnosti koje se tiču upućivanja na lekarsku komisiju. Naime u pojedinacnim slučajevima je utvrđeno da izabrani lekar nije blagovremeno uputio osiguranika na lekarsku komisiju”, kažu u RFZO za Tanjug.
Pojašnjavaju da je upućivanje osiguranika – pacijenata na lekarsku komisiju u rokovima propisanim članom 75. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Od 11. aprila ove godine na snazi je novi Zakon o zdravstvenom osiguranju koji kaže da izabrani lekar sada može da otvori bolovanje do 60 dana, a nakon toga lekarska komisija. Lekarska komisija ocenu donosi na osnovu medicinske dokumentacije a po potrebi i na osnovu neposrednog pregleda osiguranika.
