Kada su banke 2010. godine građanima počele da nude stambene kredite osigurane kod NKOSK uz povoljnije uslove i nižu kamatnu stopu najveći broj realizovanih kredita je bio baš te godine.
U periodu od 2010. do 2016. godine odobreno je ukupno 47,636 kredita osiguranih kod NKOSK čija je ukupna vrednost 1,701,414,540.39 evra.
Kredit koji je osiguran kod NKOSK je za banku predstavljao manji rizik u slučaju nenaplativosti pa samim tim kamata po kojoj su se odobravali bila je povoljnija za klijenta. Poslednjih dana dosta se polemiše oko nezakonitih naknada koje su banke naplaćivale klijentima, a između ostalog i naknada kod NKOSK može se smatrati jednom od njih.
Međutim za razliku od naknade za odobravanje i puštanje kredita za koju su sudovi kod podnetih tužbi presudili u korist klijenata i naložili poslovnim bankama da klijentima vrate iznos koji su naplatile uvećan za zateznu kamatu, kod tužbi vezanih za NKOSK nije uvek takav slučaj.
Procenat koji su banke naplaćivale klijentima kretao se od 1,5 odsto do 4 odsto od iznosa kredita, plus jednokratna naknada od 30 evra. Pa tako na primeru jednog kredita od 50.000 evra na ime osiguranja kod NKOSK je klijent plaćao 30 evra, a u zavisnosti od visine premije za osiguranje dodatnih 750 do 2.000 evra.
Za finansijski portal Kamaticu, beogradski advokat Marko Stanković objašnjava da li je moguće sudskim putem zatražiti povraćaj novca koji je plaćen na osnovu osiguranja kod NKOSK.
“Pitanje troškova osiguranja kod NKOSK-a je složenije nego pitanje troškova obrade kredita. U praksi postoji nekoliko modaliteta prevaljivanja ovih troškova na klijente, od kojih i zavisi mogućnost uspeha u postupku”, kaže Stanković i dodaje da je jedan modalitet koji su banke koristile sastojao u tome da su banke klijentima koji plate osiguranje kredita odobravali “protivuslugu” u vidu umanjenja kamatne stope.
Ovakva odredba svakako ne bi bila ništava, a kada je u pitanju drugi modalitet kod koga ovakva “protivusluga” nije postojala (već je trošak osiguranja predstavljao dodatni teret za klijenta), tačno je da postoje odluke sudova kojima su usvojeni tužbeni zahtevi u korist klijenata, ali istovremeno treba napomenuti da ni kod ovog pitanja stav nije jedinstven.
Stanković kaže da upravo iz ovih razloga nije moguće zauzeti generalan stav o ništavosti ovakvih odredbi, već je potrebna analiza svakog konkretnog slučaja. Poslednjih nedelja štampa i internet portali su zatrpani naslovima kako se “sigurno” dobijaju postupci protiv banaka. Neki od ovih portala se sve više bave svojim interesom, odnosno biznisom i privlačenjem klijenata koji bi tužili banke, a sve manje ozbiljnom pravnom analizom i interesom klijenata.
U nekoliko dana broj pokrenutih postupaka se meri hiljadama, ali nije sve uvek crno ili belo, te treba biti oprezan i pažljivo razmotriti sve mogućnosti.
“Bitno je naglasiti građanima da sudske odluke ne predstavljaju izvor prava, te da je moguće da se stav promeni, odnosno da se u narednim identičnim postupcima donesu drugačije presude. Dakle, ni pravnosnažna presuda nije apsolutno siguran pokazatelj daljeg postupanja suda. Iz svih ovih razloga, smatramo da treba biti oprezan i ne žuriti sa pokretanjem sudskih postupaka pre detaljne analize u kontekstu najnovije sudske prakse”, kaže ovaj beogradski advokat.
Na kraju kada se saglada sve, banke su svakako dosta dobro zaštitile ovakve ugovore, pa pre nego što neko potraži pravdu na sudu dobro bi bilo da se raspita i posavetuje sa advokatom da li mogu da dobiju parnicu ili bi u suprotnom mogli da snose sve troškove suda.
Autor: Kamatica
