Građani Srbije postali savesniji dužnici – revnosnije ispunjavaju obaveze i teže se zadužuju

U odnosu na pre nekoliko godina, klijenti banka u Srbiji prilično su promenili navike – teže se zadužuju, ali zato revnosnije ispunjavaju svoje obaveze. To govore nedavno objavljeni podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije. Naime, docnja je smanjena gotovo tri puta, a za to su velikim delom zaslužni otpis nenaplativih kredita, rešavanje problema stambenih pozajmica vezanih za švajcarski franak i poslovna politika banaka.

Ukupna zaduženost i građana i privrede se u oktobru zaustavila na sumi od 2.489,45 milijardi dinara. Tokom prvih deset meseci ove godine zaduženost pravnih lica, odnosno kompanija, iznosila je 1.402,52 milijarde dinara, što je tačno devet odsto više od iznosa koji je zabeležen na kraju 2018. godine. Istovremeno, dugovanja stanovništva po osnovu kredita popela su se na 1.035,45 milijardi dinara, što je 8,4 odsto više u odnosu na početak godine. Dugovanja preduzetnika u tom periodu porasla su 6,5 odsto i zaustavila se na 51,47 milijardi dinara.

Pre desetak godina su sve te stope rasta bile na tom nivou iz meseca u mesec. Međutim, privreda i građani su shvatili da se pozajmljeni novac mora vratiti. Već nekoliko godina inflacija u Srbiji je na izuzetno niskom nivou, a kamate su velikim delom varijabilne. To znači da se više ne može očekivati da kredit bude znatno smanjen ili da ga „otplati” inflacija. Banke u Srbiji su dobro kapitalizovane, ali novac ne žele da plasiraju po svaku cenu. Osim toga, na smanjenje kašnjenja znatno su uticali i reševanje problema nenaplativih kredita – NPL – tako što će oni koji neće biti naplaćeni biti otpisani, te leks specijalis o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, koji je donet letos, tako što su „švajcarski” dužnici dobili šansu da svoje obaveze, uz smanjene rate, izmiruju na vreme.

Što se tiče kašnjenja, ukupna docnja i privrede i preduzetnika i građana bila je koncem oktobra 4,8 odsto, a na kraju prošle godine iznosila je 5,3. Najveći procenat docnje zabeležen je 31. decembra 2015. godine, kada je ukupna docnja bila 18,6 odsto. Privrednici padaju u docnju kada obavezu ne izmire 15 dana od trenutka kada rata dospeva, dok građani mogu biti komotniji jer za njih zvanična docnja nastupa kada obaveze ne plate u roku od 60 dana od datuma koji im je banka u ugovoru zacrtala. To je, svakako, i razlog što je kod njih docnja znatno manja. Prošli mesec je završen s 3,1 odsto kašnjenja, a građani su bili najneažurniji takođe 2015. godine, kada je kašnjenje bilo 7,3 procenta. Građani su uvek bili zainteresovaniji da vraćaju kredite na vreme jer su banke uvek bile prilično ažurne kod naplate, a posebno otkako su se pojavili sudski izvrištelji, koji dugove naplaćuju po kratkom postupku, skidanjem hipoteke i naplatom. Taj scenario bi svi da izbegnu, a izbegavaju se i situacije kada se zaostale, a nenaplaćene obaveze kredita, prinudno naplaćuju iz drugih potraživanja, kao što je prodaja pokućstva kod manjih dugovanja i kada kredit nije obezbeđen hipotekom.

Bankarskim klijentima izgleda najteže pada izmirivanje obaveza kod kreditnih kartica. Krajem oktobra u rukama građana bilo je 1.362.705 tih kartica. Banke su klijentima odobrile da se preko njih zaduže 92,88 milijarde dinara, a oni su iskoristili više od trećine – 34,39 milijarde.

Ovde je docnja smanjena u odnosu na decembar 2018. godine, i to sa 14,1 odsto na 13. Ipak, u odnosu na obične kredite to je još uvek visok nivo. Ukupna iznos docnje kod kartica je 4,4 milijarde dinara, a u docnji je krajem oktobra bilo 59.628 kartica.

Stručnjaci odavno savetuju klijente banaka da kod zaduživanja razmisle bar tri puta pre nego što donesu konačnu odluku. Kredit se podiže samo kada je to stvarno potrebno i kada klijent ima sigurnu bazu iz koje može redovno otplaćivati rate. To znači da bi prvo trebalo sabrati sve tekuće mesečne troškove, potom preostali iznos dodatno umanjiti i onda uklapati želje i mogućnosti s ratama kredita.

Izvor:  Dnevnik/ D. Vujošević