Kada je pre desetak godina stručna javnost tražila objašnjenje od bankara zašto su kamatne stope u Srbiji među najvišim u Evropi, njihov odgovor po pravilu je bio – zbog visokog rizika zemlje.
Ovih dana, tačnije 12. novembra, premija rizika zemlje merena tzv. EMBI indeksom pala je na istorijski niska 34 bazna poena, što znači da se za obveznice Srbije plaća za 0,34 odsto viša kamatna stopa nego na američke obveznice (koje se uzimaju kao benčmark). Pre oko šest godina ta kamatna stopa bila je 10 puta veća, a pre osam godina i celih 15 puta.
Prema podacima Narodne banke Srbije prosečan EMBI za Srbiju je 2012. godine iznosio 522 baznih poena i bio je za 180 baznih poena viši od proseka za zemlje u razvoju. To pokazuje da je investiranje u Srbiju u tom periodu smatrano rizičnijim u odnosu na prosek za zemlje u razvoju. Inače, EMBI indeks od 1990-ih godina objavljuje JP Morgan, najveća investiciona banka na svetu.
Od kraja 2012, zaključno sa poslednjim raspoloživim podatkom (14. novembar 2019), premija rizika Srbije snižena je za 3,54 odsto, što je kako se navodi u odgovoru NBS, najveće smanjenje među zemljama regiona koje su obuhvaćene EMBI indeksom (Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana).
Indeks je smanjen i u regionu, pa je premija rizika Hrvatske snižena za 253 baznih poena (na 58 bp), premija rizika Mađarske snižena je za 244 poena (na 101 bp), premija rizika Rumunije snižena je za 58bp (na 177bp), dok je premija rizika Turske zbog političke krize povećana za 246 poena (na 423bp). Zanimljivo je da je ukupan indeks za sve zemlje u usponu (EMBI Global) povećana u ovom periodu za 52 poena (na 318bp).
Prema rečima Nebojše Savića, predsednika Saveta guvernera Narodne banke, kretanje rizika Srbije poslednjih desetak godina može se podeliti u nekoliko faza. U periodu 2010-2011. godine, kako objašnjava Savić rizik Srbije se kretao između 350 i 450 poena, a krajem 2011. godine je čak dostigao i oko 650 poena.
“Mi smo tada po visini ove premije prednjačili u regionu zajedno sa Mađarskom i Hrvatskom. To znači da smo za toliko skuplje plaćali kamatu na obveznice od Amerike. Od 2013. postepeno pada EMBI indeks Srbije i do 2014/15 se smanjuje na 250-300 poena. To je značajan pad, ali je i dalje visoka premija rizika. Sledi zaključivanje sporazuma sa MMF-om i Srbija je tada oborila inflaciju, ali se i dalje borila sa visokim deficitom budžeta. Počela je fiskalna konsolidacija i uz podršku MMF-a, koja je dosta doprinela da se u percepciji investitora smanji rizik, nastavljen je pad ovog indeksa na ispod 200 poena u 2017. godini. Tako sa prvog mesta po riziku u regionu padamo na dno te liste, a početkom 2018. padamo i ispod 100 poena. Program sa MMF-om, restriktivna monetarna politika, pa zatim i restriktivna fiskalna politika doprineli su da jača poverenje stranih investitora u državne hartije od vrednosti”, objašnjava Savić za Blic biznis.
Konkretan povod za smanjenje na ovako nizak nivo premije rizika, Savić vidi u dva skorašnja događaja. Prvi je poruka jedne od tri vodeće svetske rejting agencije Fič da poveća rejting Srbije i postavi ga na stepenicu ispod investicionog rejtinga, a drugi je emisija desetogodišnjih evroobveznica pre desetak dana po kamatnoj stopi od svega 1,2 odsto.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu takođe ističe da je glavni faktor smanjenja premije rizika popravljanje stanja u javnim finansijama i prelazak sa suficita na deficit, kao i smanjenje javnog duga.
“U premiju rizika, osim prošlih dešavanja, investitori ugrađuju i očekivanja budućeg ponašanja, a oni procenjuju da će se takva fiskalna politika nastaviti. Drugi važan faktor je opšta makroekonomska stabilnost, odnosno niska i stabilna inflacija i stabilan devizni kurs. Treći faktor koji utiče na smanjenje rizika je umeren i stabilan privredni rast“, kaže Arsić.
Zajedno sa Srbijom ceo region Centralne i Istočne Evrope prethodnih godina beleži smanjenje premije rizika i rast poverenja investitora. Arsić to objašnjava velikom ponudom kapitala na evropskom i svetskom tržištu.
“Smanjenje rizika zemlje pre svega se ogleda kroz pad cene zaduživanja države, a zatim i jeftinije zaduživanje preduzeća i banaka. To onda vodi povećanju investicija, jer se investicije uglavnom finansiraju iz kredita. Sada nedostatak finansija nije više prepreka za investiranje, već to pre svega mogu da budu korupcija i loše institucije”, ukazuje Arsić.
