Profesionalni varioci u Srbiji mogu da zarade i do 7.000 evra mesečno, vozači i više od 900 evra, a dobri bravari isto toliko. Radnici sa ovakvim zanimanjima, ipak, su na listi deficitarnih i u to u samom vrhu – s jedne strane, poslodavci ih teško nalaze, a s druge, u poslednje vreme sve teže i zadržavaju.
Prema zvaničnim podacima, pored zavarivača, vozača i medicinskih sestara na listi ugroženih zanimanja danas su i bravari, moleri, fasaderi, keramičari,inženjeri elektronike. Ove profesije u Srbiji su trenutno vrlo tražene, a s druge strane, radnike sa takvim zanimanjima, poslodavci sve teže uspevaju zadržati. U smislu zadržavanja u zdravstvu najkritičnije su medicinske sestre koje rade u kliničkim centrima i bolnicama, a za razliku od njihovih kolega zaposlenih u domovima zdravlja, piše Blic Biznis.
Sa fakultetskom diplomom, posao lako nalaze i lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, oftalmolozi i ginekolozi), ali i diplomirani farmaceuti .
“Mojoj kompaniji najviše nedostaju mašinski i elektro inženjeri ali i CNC operateri. Mnogo toga radimo da ih zadržimo, trudimo se da im ponudimo bolje zarade, obuke i prekvalifikacije “, kaže za “Blic BIznis” Radoslav Veselinović, Vlasnik “Galeb grupe”.
Nebojša Atanacković, predsenik Unije poslodavaca u svojoj privatnoj firmi morao je da poveća plate automehaničarima, lakirerima, limarima i vozačima. Kako stiče, ovi profili deficitarniji od zaposlenih na benzinskoj pumpi.
Miloš Turinski iz “Infostuda” podseća da poslodavci i danas više traže radnike sa srednjom stručnom spremom, što je, kako navodi, trend koji nas prati poslednje tri godine. S druge strane, za svega 11 odsto poslovana Ifostudu bio je neophodan završen fakultet ili master, a za 35 odsto poslova visoka škola ili studije od tri godine.
“Iako su poslodavci u većoj meri tražili kandidate sa srednjom stručnom spremom, to i dalje nije smanjilo kriterijume. Tako je skoro 7.500 oglasa za posao bilo na stranom jeziku, gde je poslodavac tražio poznavanje stranog jezika na kom je oglas napisan. Za oko 7.000 oglasa bio je u pitanju engleski jezik, dok su se u manjoj meri tražili mađarski, nemački i ruski jezik”, ocenio je Turinski, navodi Blic Biznis.
Kako bi zaustavila odliv radne snage i podstakla dolazak stranaca Rumunija je u poslednjih godinu dana povećala plate za 16 odsto . U sličnim brigama su i bugarski poslodavci, gde su za godinu dana plate porasle oko 13 odsto, a prema Eurostatu, treća po rastu plata je Slovačka (oko 9 odsto).
Odmah iza nje su Slovenija, baltičke zemlje i Češka, gde su za godinu dana plate porasle oko 8 procenata. Cena sata rada u Hrvatskoj je u godini dana porasla oko 5 odsto, što je upola više od proseka EU, ali manje nego u poredivim zemljama u tranziciji.
